ОСТВАРИ ПРАВА
Запошљавање особа са аутизмом
Каква је законска регулатива запошљавања особа са инвалидитетом?
Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом уређује:

- Подстицаје за запошљавање ради стварања услова за равноправно укључивање особа са инвалидитетом на тржиште рада
- Процену радне способности
- Професионалну рехабилитацију
- Обавезу запошљавања особа са инвалидитетом
- Услове за оснивање и обављање делатности предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом и других посебних облика запошљавања и радног ангажовања особа са инвалидитетом
- Друга питања од значаја за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом
Члан 4. регулише ко према Закону има статус особе са инвалидитетом:
- Ратни војни инвалид
- Мирнодопски војни инвалид
- Цивилни инвалид рата
- Лице коме је извршена категоризација и друго лице коме је утврђена инвалидност
- Лице коме је, у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању, утврђена категорија инвалидности, односно преостала радна способност
- Лице коме се, у складу са овим законом, процени радна способност сагласно којој има могућност запослења или одржања запослења
Према члану 6.особа са инвалидитетом, може да оствари право на:
- На утврђивање статуса и процену радне способности
- На подстицање запошљавања, радне и социјалне укључености и афирмацију једнаких могућности на тржишту рада
- На мере и активности професионалне рехабилитације
- На запошљавање под општим условима
- На запошљавање под посебним условима
- На мере активне политике запошљавања
- На запошљавање у посебним организованим облицима запошљавања и радног ангажовања
- На друга права
Члан 34. предвиђа да поред запошљавања на отвореном тржишту рада, постоји и могућност запошљавања и радног ангажовања особа са инвалидитетом у оквиру:
- Предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом
- Радног центра
- Социјалног предузећа и организације
Радни центар је облик установе који обезбеђује радно ангажовање као радно терапијску активност особа са инвалидитетом које се не могу запослити или одржати запослење ни под општим ни под посебним условима, односно чији је радни учинак мањи од једне трећине радног учинка запосленог на уобичајеном радном месту. Радно ангажовање особа са инвалидитетом у радном центру је дуготрајан облик професионалне рехабилитације у складу са психичким и физичким могућностима и жељама особе са инвалидитетом и могућностима радног центра.
Социјално предузеће је привредно друштво које се оснива за обављање делатности која је усмерена на задовољење потреба особа са инвалидитетом и које запошљава најмање једну особу са инвалидитетом.
Социјална организација је облик организовања који се оснива за обављање делатности која је усмерена на задовољење потреба особа са инвалидитетом и која запошљава најмање једну особу са инвалидитетом.
Национална служба за запошљавање прописује мере активне политике запошљавања у циљу подстицања запошљавања особа са инвалидитетом.
Особа са аутизмом може да буде укључена у радно ангажовање, у складу са њеним могућностима, ако није лишена пословне способности.
Према члану 147. Породичног закона, уколико је особа са аутизмом лишена пословне способности, његова пословна способност изједначава се са пословном способношћу млађег малолетника[3], док према важећем радном законодавству, радни однос може да се заснује са лицем које има најмање 15 година живота и испуњава друге услове за рад на одређеним пословима[4](члан 24).
Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом („Службени гласник РС“ бр.36/2009,32/2013)
http://www.nsz.gov.rs
Породични закон РС („Службени гласник РС“ бр.18/2005,72/2011)
Закон о раду РС („Службени гласник РС“ бр.24/2005,61/2005,54/2009,32/2013,75/2014
Да ли особе са аутизмом раде и зарађују када постану пунолетне? Шта значи лишавање пословне способности?
Породични закон Републике Србије[1] прописује да се пунолетство стиче са навршеном 18. годином живота. Пунолетством се стиче и потпуна пословна способност, а престаје родитељско право (члан 11).
Према члану 146. Породичног закона, пунолетна особа која због болести или сметњи у психофизичком развоју није способна за нормално расуђивање, те због тога није у стању да се сама стара о себи и заштити својих права и интереса, може бити потпуно лишена пословне способности. Пословна способност особе потпуно лишене пословне способности изједначава се са пословном способношћу млађих малолетника (дете испод 14 година).
Закон о ванпарничном поступку уређује поступак за лишење пословне способности, у члановима 31 – 44). Он је хитан, суд га покреће и води по службеној дужности или по предлогу органа старатељства, брачног друга, детета или родитеља особе код које су се стекли законски услови за лишење пословне способности. Поступак се покреће и по предлогу бабе, деде, брата, сестре, као и унука, ако са том особом живе у породичној заједници.
Предлог мора да садржи чињенице на којима се заснива, као и доказе којима се те чињенице утврђују или чине вероватним. Ако особа према којој је покренут поступак лишења пословне способности има непокретну имовину, суд ће без одлагања известити орган који води земљишне књиге или друге јавне књиге о евиденцији непокретности, ради забележбе поступка. О покретању поступка обавештава се и матичар који води матичну књигу рођених за ту особу.
У овом поступку суд одлучује на основу расправе на рочишту. На рочиште се позивају, поред органа старатељства, лице према коме се поступак води, његов старатељ односно привремени заступник и предлагач. Суд ће лично саслушати лице према коме се поступак води, а ако се исто налази у здравственој организацији, саслушаће се у тој организацији, где ће се одржати и рочиште.
Суд може да одустане од саслушања лица према коме се поступак води, ако би то могло да буде штетно по његово здравље, или ако саслушање уопште није могуће с обзиром на душевно и физичко стање тог лица.
Суд је дужан да саслуша старатеља, односно привременог заступника, предлагача и друга лица која могу да дају потребна обавештења о животу и понашању лица према коме се поступак води. Лице према коме се поступак води мора да буде прегледано од најмање два лекара одговарајуће специјалности, који ће дати налаз и мишљење о душевном стању и способности тог лица за расуђивање. Вештачење се врши у присуству судије, сем кад се обавља у стационарној здравственој установи. Суд може решењем одредити да особа према којој се води поступак, привремено али најдуже за три месеца, буде смештена у одговарајућу здравствену установу, ако је то неопходно по мишљењу лекара, да се утврди његово душевно стање, осим ако би тиме могле наступити штетне последице за његово здравље. У року од три дана старатељ или привремени заступник може изјавити жалбу на решење, која не задржава извршење решења, осим ако суд не одлучи из оправданих разлога другачије.
Кад утврди да постоје услови за лишење пословне способности, суд ће лице лишити пословне способности и донети правоснажно решење.
Породични закон РС („Службени гласник РС“ бр. 18/2005,72/2011)
Закон о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС бр..25/82 и 48/88 и „Службени гласник РС“,бр.46/95-др.закон,18/2005-др.закон,85/2012,45/2013-др.закон и 55/2014)
Закон о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС БР.25/82 и 48/88 и „Службени гласник РС“,бр.46/95-др.закон,18/2005-др.закон,85/2012,45/2013-др.закон и 55/2014)
Закон о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС БР.25/82 и 48/88)