Остваривање финансијске помоћи за особе са аутизмом

• накнада зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета;
• родитељски додатак;
• дечији додатак;
• накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања;
• накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју (видети под предшколско образовање);
• регресирање трошкова боравка у предшколској установи деце из материјално угрожених породица.

Запослени остварују право на накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета (члан 10. истог закона).

Право на накнаду зараде за време одсуства са рада ради посебне неге детета остварује један од родитеља детета млађег од 5 година коме је због тешког степена психофизичке ометености неопходна посебна нега.

Родитељ из Београда подноси захтев у Секретаријату за социјалну заштиту, Београд, ул. 27.марта бр. 43-45, уз следећу документацију:

• попуњен захтев
• фотокопија здравствене документације детета
• фотокопија здравствене књижице подносиоца

Родитељски додатак остварује мајка за прво, друго, треће и четврто дете под условом да је држављанин Републике Србије, да има пребивалиште у Републици Србији и да остварује право на здравствену заштиту преко Републичког завода за здравствено осигурање (члан 14). Ово право признаће се, изузетно ако је дете претходног реда рођења смештено у установу због потребе континуиране здравствене заштите и неге, односно ако постоји оправдани разлог за смештај детета претходног реда рођења са сметњама у менталном развоју степена теже и тешке менталне ометености, са тешким телесним обољењима и оштећењима, као и са вишеструким сметњама у развоју, а по претходно прибављеном мишљењу министарства надлежног за социјална питања (члан 14).

Дечији додатак остварује један од родитеља који непосредно брине о детету, који је држављанин Републике Србије, има пребивалиште на територији Републике Србије и остварује право на здравствену заштиту преко Републичког завода за здравствено осигурање, за прво, друго, треће и четврто дете по реду рођења у породици, од дана поднетог захтева, под условима предвиђеним овим законом (члан 17). Под овим условима право на дечији додатак има и хранитељ и старатељ детета.

Дечији додатак припада и после навршених 19 година живота за дете за које је донет акт о разврставању, све док је обухваћено васпитнообразовним програмом и програмом оспособљавања за рад, а за дете над којим је продужено родитељско право најдуже до 26 година (члан 17).

 Закон о порезу на употребу,држање и ношење („Службени гласник РС“ бр.101/2010)
Царински закон ( „Службени гласник РС“ бр.18/2010,111/2012)

Да ли удружење Аутизам Србија даје финансијску помоћ?

Не.

Да ли моје дете има право на социјалну заштиту?

Сваки појединац и породица, без дискриминације има право на помоћ и подршку, пружањем услуга социјалне заштите и материјалном подршком, због савладавања социјалних и животних тешкоћа.

Према Закону о социјалној заштити, у члановима 34-39 прописује се да корисник има право на:

• Информисање
• Учешће у доношењу одлука
• Слободан избор социјалне заштите
• Поверљивост података
• Приватност
• Притужбу

Чланом 40. истог закона регулисане су групе услуга социјалне заштите:

• Услуге процене и планирања – процена стања, потреба, снага и ризика корисника и других значајних особа у његовом окружењу; процена старатеља, хранитеља и усвојитеља; израда индивидуалног и породичног плана пружања мера услуга и мера правне заштите и других процена и планова;
• Дневне услуге у заједници – дневни боравак, помоћ у кући; свратиште и друге услуге које подржавају боравак корисника у породици и непосредном окружењу. Услугу пружа локална самоуправа.
• Услуге подршке за самосталан живот – становање уз подршку; персонална асистенција; обука за самосталан живот и друге врсте подршке неопходне за активно учешће корисника у друштву;
• Саветодавно-терапијске и социјално-едукативне услуге – интензивне услуге подршке породици која је у кризи; саветовање и подршка родитеља, хранитеља и усвојитеља, подршка породици која се стара о свом детету или одраслом члану породице са сметњама у развоју; одржавање породичних односа и поновно спајање породице; саветовање и подршка у случајевима насиља, породична терапија; медијација; СОС телефони, активација и друге саветодавне и едукативне услуге и активности;
• Услуге смештаја – смештај у сродничку, хранитељску или другу породицу за одрасле и старије; домски смештај; смештај у прихватилиште и друге врсте смештаја. Услугу пружа локална самоуправа.

Уредби о утврђивању мера подршке и ближих услова у погледу критеријума за одређивање угрожених потрошача про набавци опреме за пријем сигнала дигиталне телевизије

Да ли и на које услуге, новчану помоћ и права имају особе са аутизмом и њихове породице?

Законом о социјалној заштити прописане су услуге и права које особе са аутизмом и њихове породице остварују преко центара за социјални рад, према свом пребивалишту односно боравишту, а финансирају се из буџета Републике Србије и то су:

Услуге

Услуге и права које особе са аутизмом и њихове породице остварују преко центара за социјални рад, према свом пребивалишту односно боравишту, а финансирају се из буџета локалне самоуправе су:

• једнократна помоћ (члан 110.Закона)
• становање уз подршку (члан 45.Закона)
• дневни боравак (члан 44. Закона)

Новчана помоћ

Новчана социјална помоћ припада појединцу, односно породици, која својим радом, приходима од имовине или из других извора остварује приход мањи од износа новчане социјалне помоћи утврђене законом. Међутим, ово право може остварити радно способан појединац, односно члан породице ако се сам стара о свом детету са сметњама у развоју, тако да не може да буде радно ангажован (члан 83).

Појединац који је неспособан за рад односно породица чији су сви чланови неспособни за рад и једнородитељска породица имају право на увећану новчану социјалну помоћ, односно незапослено лице које се стара о члану породице који је корисник права на помоћ и негу.

Право на увећани додатак за помоћ и негу другог лица

Право на увећани додатак за помоћ и негу другог лица усклађује се са индексом потрошачких цена два пута годишње – чланови 85,92,93,94).
Захтев за остваривање овог права подноси се надлежном центру за социјални рад према пребивалишту односно боравишту. Потребно је поднети и:

• предлог за вештачење од лекара опште праксе (изабраног лекара)
• фотокопију здравствене књижице
• фотокопију личне карте
• најновији налаз специјалисте
• фотокопију решења о разврставању
• извод из матичне књиге рођених
• уверење да се не прима пензија или додатак за туђу негу и помоћ преко фонда ПИО
• уверење о држављанству (ако место рођења није у Републици Србији)

Уколико је лице незадовољно одлуком Центра за социјални рад, рок за жалбу је 15 дана од дана пријема решења. О жалби на решење центра за социјални рад о праву на новчану социјалну помоћ, праву на додатак за помоћ и негу другог лица и увећани додатак за помоћ и негу другог лица, решава министар надлежан за социјалну заштиту. О жалби на решење центра за социјални рад са територије АП Војводине, о праву на новчану социјалну помоћ, праву на додатак за помоћ и негу другог лица и увећани додатак за помоћ и негу другог лица решава покрајински орган управе надлежан за социјалну заштиту. О жалби на решење центра за социјални рад са територије града Београда о праву на новчану социјалну помоћ, праву на додатак за помоћ и негу другог лица и увећани додатак за помоћ и негу другог лица решава градска управа града Београда (члан 103. Закона о социјалној заштити).[1]

Један од родитеља који није у радном односу а најмање 15 година непосредно негује своје дете које је остварило право на увећани додатак за помоћ и негу другог лица, има право на посебну новчану накнаду у виду доживотног месечног новчаног примања у висини најниже пензије у осигурању запослених, кад наврши општи старосни услов за остваривање пензије према прописима о пензијском и инвалидском осигурању, ако није остварио право на пензију-социјалне пензије (члан 94).

Право на помоћ за оспособљавање за рад – остварује се у виду трошкова оспособљавања за рад, трошкова смештаја у дом ученика и накнаду трошкова превоза у висини најниже цене јавног саобраћаја, које се исплаћује предузећу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, или другој организацији у којој се оспособљавање обавља (члан 109).

Закон о забрани дискриминације (“Сл. гласник РС”, бр. 22/2009)