Образовање

Који закон гарантује доступност образовања за особе ометене у развоју?

Право на доступно и адекватно образовање особама са аутизмом гарантује Повеља о правима особа са аутизмоm.

Према члану 3. Закона о основама система образовања и васпитања као општи принцип поставља се једнако право и доступност образовања и васпитања без дискриминације и издвајања по основу пола, социјалне, културне, етничке, религијске и друге припадности, месту боравка односно пребивалишта, материјалног или здравственог стања, тешкоћа и сметњи у развоју и инвалидитета. Посебна пажња посвећује се особама са сметњама у развоју и инвалидитетом и других особа са специфичним тешкоћама у учењу и подршци њиховом укључивању у систем, у складу са принципима инклузивног образовања.

Члан 6. истог закона прописује да лица са сметњама у развоју и са инвалидитетом имају право на образовање и васпитање које уважава њихове образовне и васпитне потребе у редовном систему образовања и васпитања, уз појединачну односно групну подршку или у посебној предшколској групи или школи. Законодавство Републике Србије потврђује увођење инклузије у наш образовни систем и гарантује једнаке могућности за образовање и васпитање на свим нивоима и врстама образовања, у складу са потребама и интересовањима деце.

• Правилник о додатној образовној,здравственој и социјалној подршци детету и ученику („Службени гласник РС“ бр.63/2010)
• Закон о финансијској подршци породици са децом („Службени гласник РС“ бр.115/05,107/09)
• Закон о основном образовању и васпитању („Службени гласник РС“ бр.55/2013)

Да ли је образовање бесплатно?

У установи чији је основач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе бесплатно се обезбеђује:

• основно образовање и васпитање
• васпитање и образовање деце у години пред полазак у школу
• средње образовање редовних и ванредних ученика
• предшколски програм за рад са децом ометеном у развоју (буџет Републике Србије)
• превоз, смештај и исхрана деце и ученика са сметњама у развоју, без обзира на удаљеност места становања од школе ради похађања припремног предшколског програма (обезбеђује локална самоуправа)

Можемо ли да добијемо више информација о основном образовању за децу са сметњама у развоју?

• Дете са сметњама у развоју има право на основно образовање у школи, заједно са осталим ученицима. Такође, Закон[1]прописује и његово право на индивидуални образовни план.[2]
  Деца са сметњама у развоју могу похађати школу за ученике ометене у развоју, али могу ићи и у редовну школу. Дете може кренути у основну школу и годину касније од својих вршњака (чланови 18. и 55. Закона о основном образовању и васпитању)

Закон о основном образовању и васпитању („Службени гласник РС“ бр.55/2013)
Закон о здравственом осигурању („Службени гласник РС“ бр.107/2005)

Закон о здравственом осигурању („Службени гласник РС“ бр.107/2005)

Који је задатак интерресорне комисије?

Интерресорне комисије процењују потребу за пружањем додатне образовне и васпитне подршке.

Поступак процене за пружањем додатне подршке врши се по захтеву родитеља односно старатеља и по службеној дужности – на иницијативу образовне, здравствене или установе социјалне заштите, уз сагласност родитеља односно старатеља. Овај поступак прописан је у Правилнику о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику (чланови 4-14).

Захтев садржи:

• име, презиме и јединствени матични број детета
• датум и место рођења
• пребивалиште детета (ако је дете смештено у установи социјалне заштите и податке о установи)
• име и презиме родитеља односно старатеља и контакт податке подносиоца захтева
• контакт податке изабраног лекара, разлоге и образложење за покретање поступка процене
• потпис лица које предлаже покретање поступка процене
• потпис односно сагласност родитеља, односно старатеља детета
• датум и место подношења предлога за процену

Захтев (образац број 1) подноси се педијатру који га обрађује, уноси потребне податке и упућује га интерресорној комисији, у року од седам дана од добијања захтева. Интерресорна комисија на основу утврђене ситуације установљава подршку и препоручује додатну подршку из области образовања, здравствене или социјалне заштите, одређује начин међусекторске сарадње са циљем укључивања детета у живот заједнице.

Раду Комисије присуствује родитељ односно старатељ, а може се укључити и лице, које добро познаје дете (особа од поверења). Сваки члан Комисије непосредно врши опсервацију и утврђује потребе детета у оквиру своје надлежности, и даје своје мишљење о додатној подршци (образац бр.2).
Комисија је дужна да у року од 45 дана од дана подношења захтева за покретање поступка процене сачини заједничко мишљење, које садржи индивидуални план подршке детету (образац бр.3). Мишљење се доставља родитељу односно старатељу, који може изјавити приговор Комсији, у року од осам дана од дана достављања.

Мишљење Комисије садржи:

• личне податке о детету
• податке о члановима Комисије
• место обављања процене
• методологију процене – инструменти и техника
• опис детета и околности у којима живе дете и породица
• идентификоване препреке са којима се дете суочава
• индивидуални план подршке детету, заснован на правима и услугама у оквиру система заштите, процени потреба за пружањем додатне подршке детету, врсти подршке и начину остваривања у циљу превазилажења препрека кроз интерресорну сарадњу
• временски рок за реализацију подршке додатних мера подршке
• место реализације додатне подршке

По ком образовном програму се ради са децом ометеном у развоју?

• Са децом ометеном у развоју ради се по Националном програму за основно и средње образовање, али се за свако дете прави индивидуални образовни план за савладавање градива. (Више детаља о индивидуалном образовном плану можете прочитати у наредном питању П16.)

Шта је индивидуални образовни план (ИОП)?

Индивидуални образовни план (ИОП) је основни инструмент и документ којим се регулише и обезбеђује прилагођавање школе и наставе образовним потребама деце и ученика који (из било ког разлога) нису могли да се уклопе у постојећи васпитно-образовни процес или школски програм.
У ужем смислу значења, ИОП представља писани документ установе, који дефинише и садржи све компоненте које су потребне за квалитетно образовање конкретног детета или ученика, а то су:

• лични подаци и педагошки профил детета/ученика
• процена потреба за подршком (врсте/мере и сврха подршки)
• план активности са дефинисаним областима, циљевима/исходима, корацима и њиховим трајањем и учесталошћу, као и начином процене постигнућа
• сагласност родитеља/старатеља на ИОП

Крајњи циљ ИОП-а јесте постизање оптималних образовно-васпитних постигнућа детета/ученика и његово оспособљавање за квалитетан и самосталан живот у заједници. ИОП у установи доноси педагошки колегијум на предлог стручног тима за инклузивно образовање (СТИО), односно тима за пружање додатне подршке детету/ученику (ИОП тим). Родитељ, односно старатељ учествује у изради ИОП-а и даје сагласност за спровођење ИОП-а. У првој години уписа у установу, ИОП се доноси и вреднује тромесечно, а у свим наредним годинама на крају или почетку сваког полугодишта или радне године. Наставник и васпитач при планирању свог рада у одељењу, односно групи усклађује свој план са ИОП-ом детета/ученика. Спровођење ИОП-а прати просветни саветник (према ЗОСОВ-у, члан 77). Примена инклузивног образовања на нивоу установе захтева успостављање физичких, организационих, професионалних и процедуралних претпоставки за увођење и успешну примену индивидуализације и ИОП-а.

Извор: http://narip.cep.edu.rs/biblioteka/literatura_na_srpskom_jeziku/prirucnik_za_planiranje_i_pisanje_iop-a.pdf

Који уџбеници су потребни за наставу за ученике са сметњама у развоју?

За ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом, уџбеници се прилагођавају, у складу са њиховим потребама.

Које су обавезе педагошког асистента и ко има право на педагошког асистента?

У члану 117. Закона о образовању, наводи се да дете и ученик ометен у развоју има право на помоћ и додатну подршку педагошког асистента. Педагошки асистент помаже васпитачима, наставницима и стручним сарадницима.
У раду сарађује са родитељима, односно старатељима. У договору са директором сарађује са надлежним установама, организацијама, удружењима и јединицом локалне самоуправе. Може бити ангажован за једно или више деце. Финансирање педагошких асистената је у надлежности Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Које су обавезе личног пратиоца и како се остварује право на личног пратиоца у Србији?

Према Правилнику о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите, у члану 83., стоји да је лични пратилац доступан детету са инвалидитетом односно са сметњама у развоју, коме је потребна подршка за задовољавање основних потреба у свакодневном животу у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, под условом да је укључено у васпитнообразовну установу, односно школу, до краја редовног школовања, укључујући завршетак средње школе.

Услуга личног пратиоца детета обезбеђује се у трајању до 40 часова недељно, у складу са процењеним потребама корисника, о чему одлучује Градски центар за социјални рад доношењем решења. Финансирање личног пратиоца је у надлежности локалне самоуправе.

Извор: http://www.gcsrbg.org/index.php/2014-01-08-10-22-16/2016-07-21-09-38-58

Можемо ли да добијемо више информација о предшколском образовању?

Под предшколским узрастом подразумева се узраст деце од 6 месеци до поласка у основну школу.

Према члану 30. Закона о предшколском васпитању и образовању, у васпитне групе које се организују у установама предшколског васпитања за децу са сметњама у развоју (развојне групе).

Деца са сметњама у развоју имају право на предшколско образовање и васпитање у васпитној групи уз додатну подршку и индивидуалноваспитни план и у развојној групи, на основу индивидуално васпитнообразовног плана.

Предшколска установа која је уписала дете ометено у развоју може да утврди потребу за пружањем додатне подршке (образовне, здравствене, социјалне). Захтев се упућује изабраном лекару надлежног дома здравља, односно интерресорној комисији за процену потреба и за пружање подршке (члан 34)

У једној васпитној групи не може да буде више од два детета ометена у развоју (члан 34).
Приликом уписа дете са сметњама у развоју може да се укључи у васпитну групу. Током похађања предшколског програма прати се развој детета ометеног у развоју и на основу предлога педагошког колегијума и стручног тима за инклузивно образовање, може се пребацити из развојне у васпитну групу (члан 34).
Додатну подршку деци ометеној у развоју пружа педагошки асистент, у складу са њиховим потребама (члан 46).

Закон о правима пацијената („Службени гласник РС“,бр.45/2013)

Да ли постоји финансијска подршка за моје дете у предшколском образовању?

Члан 9. Закона о финансијској подршци породици са децом каже да родитељи деце ометене у развоју имају право на накнаду трошкова боравка у предшколској установи. Потребно је да родитељ односно старатељ детета однесе захтев општинској или градској управи и приложи следећу документацију:

• акт о разврставању детета са сметњама у развоју
• решење о оствареном праву на дечји додатак – за дете које борави у редовној васпитној групи
• потврду предшколске установе о упису детета у развојну односно редовну васпитну групу са подацима о дужини дневног боравка детета

Родитељи имају право на накнаду трошкова ако није остварен дечји додатак, а дете похађа развојну групу у предшколској установи. Решење о остваривању овог права добија се у року од 30 односно 60 дана. На добијено решење може се уложити жалба у року од 15 дана од дана пријема решења.

Закон о здравственом осигурању („Службени гласник РС“ бр.107/2005)

Можемо ли да добијемо више информација о средњем образовању за децу са сметњама у развоју?

Ученици са сметњама у развоју похађају школу за ученике са сметњама у развоју, у којима се остварује образовање и васпитање за одговарајућа занимања, на основу мишљења Интерресорне комисије за процену додатне образовне, здравствене и социјалне подршке, уз сагласност родитеља.
Развојни план, који је школа у обавези да донесе, садржи и мере за унапређивање доступности одговарајућих облика подршке и разумних прилагођавања и квалитета образовања и васпитања за ученике којима је потребна додатна подршка.
У складу са потребама ученика и одраслог са сметњама у развоју, школа обезбеђује отклањање физичких и комуникацијских препрека и доноси и индивидуални образовни план. Циљ додатне подршке је укључивање ученика у редован образовноваспитни рад и припрема за свет рада (чланови 12. и 34. Закона о средњем образовању и васпитању). У спровођењу инклузивног образовања и васпитања и додатне подршке, директор, наставник, стручни сарадник, васпитач, педагошки и андрагошки асистент и родитељ могу добити посебну стручну помоћ од лица компетентних у области инклузивног образовања и васпитања и школе које су постигле добре резултате у погледу инклузије. За ученике са сметњама у развоју који су укључени у систем редовног образовања остварује се додатна подршка у складу са индивидуалним образовним планом (ИОП). У школу за образовање ученика са сметњама у развоју може да се упише лице на основу мишљења интерресорне комисије и уз сагласност родитеља односно старатеља.
Старосна граница за упис ученика са сметњама у развоју може се утврдити другачије од редовне. Према члану 40. Закона о средњем образовању и васпитању, редован ученик првог разреда школе је лице које је уписано у први разред ради стицања средњег образовања и васпитања, или образовања за рад и млађе је од 17 година, а ванредан ученик првог разреда школе је лице уписано у први разред средњег образовања за рад и старије је од 17 година. Изузетно од овог правила, лице из осетљивих друштвених група може да стиче образовање и васпитање за рад у својству ванредног ученика, ако оправда немогућност редовног похађања наставе, уз сагласност министра. Исти члан Закона предвиђа да се наставним планом и програмом за музичко, односно балетско образовање и васпитање и за образовање и васпитање ученика са сметњама у развоју може се утврдити друга старосна граница за упис у школу.

Закон о финансијској подршци породици са децом („Службени гласник РС“ бр.115/05,107/09)

Да ли ученик са сметњама у развоју може да полаже матуру?

Ученик са сметњама у развоју полаже општу матуру у условима који му омогућују отклањање препрека. Он може да буде ослобођен од полагања дела матурског испита из предмета за који су му током образовања прилагођавани стандарди постигнућа, или да тај део полаже у складу са индивидуалним образовним планом, о чему одлуку доносе тим за инклузивно образовање и тим за додатну подршку.
Такође, ученик са сметњама у развоју полаже стручну и уметничку матуру у условима који му омогућују отклањање препрека и може да буде ослобођен од полагања дела матурског испита из предмета за који су му током образовања прилагођавани стандарди постигнућа, или да тај део полаже у складу са индивидуалним образовним планом, о чему одлуку доносе тим за инклузивно образовање и тим за додатну подршку. Иста правила важе и за полагање завршног испита средњег стручног образовања и васпитања и све испите других облика стручног образовања (члан 68)

Можемо ли да добијемо више информација о високом образовању за децу са сметњама у развоју?

Лице са сметњама у развоју може се уписати у установу високог образовања, сходно начелу поштовања људских права и грађанских слобода, укључујући забрану свих видова дискриминације. Право на упис имају сва лица са претходно стеченим средњим образовањем „без обзира на постојање сензорног или моторног хендикепа“

• Свако дете има темељно право на образовање и мора му се пружити прилика да постигне и одржава један прихватљив ниво учења;
• Свако дете има јединствене карактеристике, интересе, способности потребе за учењем;
• Образовни системи би требало бити планирани и образовни програми имплементирани тако да воде рачуна о широкој разноликости ових карактеристика и потреба;
• Они са посебним образовним потребама морају имати приступ редовним школама које би им биле прилагођене путем одговарајућих педагошких настојања, којима је могуће изаћи у сусрет тим потребама;
• Редовне школе са оваквом инклузивном оријентацијом су најефикаснији начини сузбијања дискриминаторских ставова, креирања отворених заједница, изградње инклузивног друштва и остваривања образовања за све; штавише, оне обезбеђују ефикасније образовање за већину деце и унапређују ефикасност и исплативост целокупног образовног система.

Закон о финансијској подршци породици са децом („Службени гласник РС“ бр.115/05,107/09)
Закон о социјалној заштити („Службени гласник РС“ бр.24/2011)

Који закони гарантују забрану насиља, злостављања или занемаривања ученика?

Према члану 45. Закона о основама система образовања и васпитања, у школским установама је забрањено свако физичко, психичко и социјално насиље; злостављање и занемаривање ученика; физичко кажњавање и вређање личности односно сексуална злоупотреба деце. Под социјалним насиљем подразумева се искључивање детета и ученика из група вршњака и различитих облика социјалних активности установе.

Да ли у неким случајевима закон прописује новчано кажњавање за образовну установу?

Закон прописује новчано кажњавање за образовну установу ако не донесе или не остварује индивидуални образовни план, не упише дете у предшколску установу односно основну школу ради похађања припремног школског програма, или не упише дете које има пребивалиште на подручју школе (члан 161. Закона о основама система образовања и васпитања РС).