Најчешћа питања у вези аутизма

Које су најчешће потешкоће које имају особе са аутизмом у област комуникације?

• недостатак жеље за било каквом комуникацијом;
• комуникација само у вези задовољења личних потреба;
• тешкоће у говору или спорији развој говора;
• оскудна невербална комуникација, укључујући и контакт очима, говор тела;
• добро развијен говор, али без свести о социјалној функцији – немогућност започињања или одржавања конверзације, причање само
• сопственим интересовањима, немогућност да се прати оно што друга особа говори, претпоставка да друге особе знају о чему дете размишља итд.;
• стереотипан говор кога одликује буквалност и слабо или никакво разумевање фраза и шала.

Које су најчешће потешкоће које имају особе са аутизмом у области социјалне интеракције?

• одсуство жеље за интеракцијом са другим особама;
• могућност емотивног реаговања, али специфично у односу на повод и не увек у право време и на правом месту;
• недостатак мотивације да удовоље другој особи;
• пријатељске, али необичне реакције;
• неразумевање неписаних друштвених правила;
  ограничена интеракција, посебно са непознатим особама или у непознатим околностима.

Које су најчешће потешкоће које имају особе са аутизмом у области социјалне имагинације?

• коришћење играчака као обичних предмета, нпр. играње са точковима аутомобила пре него гурање аутомобила по земљи;
• немогућност коришћења имагинације током игре или у писаном изражавању;
• отпор према променама нпр. хистерично плакање уколико дете водимо у школу другим путем, или узнемиреност уколико је нешто распоређено другачије;
• стално понављање исте игре, понекад базиране на личности из видео-игрице или са телевизије – незаинтересованост за праћење идеја других особа.

Које још потешкоће постоје код деце са аутизмом?

• сензорне потешкоће– многа деца имају повишену осетљивост на различите звукове, боје, текстуре или укусе који им могу изазвати бол или иритацију, тако да су често осетљиви на звукове који су сваког дана присутни у учионици, као што је шкрипа столица по поду; такође им могу сметати звукови, боје, текстуре или мириси које друга деца не примећују;
• потешкоће у спавању– једном када деца са аутизмом имају одређену рутину, веома је тешко променити је;
• потешкоће у исхрани– могу бити осетљиви на одређене текстуре, не желе да пробају нове ствари итд.;
• потешкоће развијања вештина самосталности;
• опсесије или инсистирање на одређеним ритуалима;
• страхови и фобије од свакодневних ствари, као што су рекламе, слике у књигама, одређене песме, плач мале деце;
• тешкоће у финој моторици;
• тешкоће у опажању простора;
• фокусирање на неважне детаље и занемаривање целине, нпр. загледа се у једну тачку прљавштине на поду док су усред игре јурења;
• тешкоће у процени сопствене или туђе безбедности, што их чини веома рањивим.

Шта да урадим кад приметим нека од горенаведених понашања код мог детета?

• Потребно је да се обратите његовом педијатру, који има могућност да Вас упути на дијагностику у здравствене установе које су набројане испод следећег питања (П7.). За пријем у ове установе неопходан је упут педијатра.

Шта је рана интервенција и који је њен циљ?

• Рана интервенција се односи на децу до пет година, али је најбоље отпочети чим сазнате за дијагнозу аутизма. Рана интервенција представља низ неопходних третмана (медицинских, психолошких, образовних, социјалних) усмерених на децу која показују неки степен заостајања у развоју или припадају некој ризичној групи деце и њихове породице у циљу задовољавања њихових потреба. Рану интервенцију реализују тимови, сачињени од различитих профила стручњака.
• Циљ ране интервенције је да подстакне развој и пружи подршку детету како би активно и што самосталније учествовало у друштвеном животу. Узимајући у обзир специфичности аутизма, код ове деце неопходно је применити приступ који на најбољи могући начин узима у обзир све њихове потребе, како би побољшали понашање и научили нове вештине.
• Свако дете млађе од 3 године које заостаје у развоју, односно физичким или менталним стањем које ће вероватно резултирати застојем у развоју, може да прима услуге ране интервенције које су доступне у развојним саветовалиштима при домовима здравља у градовима у Републици Србији.