Ове године навршава се 11 година откако је на снагу ступила Конвенција УН о правима особа са инвалидитетом (УНЦРПД) и њен Опциони протокол, а 10 година откако ју је Република Србија ратификовала. Међутим, упркос овим чињеницама, њена примена непотпуна је у многим областима.
- априла, на дан обележавања Светског дана аутизма, Савез удружења Србије за помоћ особама са аутизмом позива доносиоце одлука у Србији да посвете време уклањању многобројних баријера које спречавају аутистичне особе у остваривању својих основних људских права.
И ове године, фокусирамо се на приступачност, уз слоган “Срушимо баријере за аутизам заједно: хајде да изградимо приступачно друштво”.
Аутизам погађа једну у 100 особа, што значи да у Европи тренутно живи 5 милиона аутистичних људи. Уколико узмемо у обзир и њихове породице, можемо рећи да аутизам погађа преко 20 милиона Европљана. Због непостојања Националног регистра особа са инвалидитетом, у Србији се не зна тачан број особа са аутизмом. Али, ако узмемо у обзир горепоменуту преваленцу аутизма, са сигурношћу можемо тврдити да их је неколико десетина хиљада.
Упркос повећању свести о томе шта је аутизам, превише аутистичних људи и њихових породица мисли да јавност ово стање не разуме. Од изузетне је важности да доносиоци одлука, као и друштво у целини, стекну боље разумевање аутизма, и да делају у смеру уклањања постојећих препрека које спречавају пуну инклузију и учешће аутистичних људи у друштву.
Како би створили приступачно и инклузивно друштво за све, доносиоци одлука треба да омогуће:
Формирање Националног регистра који би омогућио прецизан увид у број особа са аутизмом у Србији. Постојање Регистра би такође олакшало остваривање свих права особама са аутизмом, а држави планирање средстава и ресурса.
Доношење Националне стратегије за аутизам, која би покривала проблематику од најранијег до најстаријег доба особа са аутизмом, од дијагностике до лечења и становања.
Поштовање свих изгласаних закона који штите права особа са аутизмом.
Развијање сервиса подршке за особе са аутизмом свих узраста, као што су дневни центри, асистент у породици, предах услуга, становање уз подршку и њихова системска имплементација.
Средње образовање и постојање адекватних занимања за особе са аутизмом, како би запошљавање у условима трж ишта рада постало могуће.
Већу едукованост здравствених радника за лечење болести које нису директно повезане са аутизмом, као што су болести из области кардиологије, неурологије, онкологије, гинекологије
итд.
Омогућавање приступа тржишту рада – потребна су прилагођавања неприступачним процедурама регрутовања за радна места или структуре самог радног окружења, која ће омогућити аутистичним особама да се укључе у пословни свет, а заузврат послодавцима омогућити да имају корист од њихових вештина и талената.
Укључивање појединаца и група директно погођених аутизмом (родитељи и удружења) у процес доношења закона, политика и одлука и боља сарадња са њима.
Зато још једном позивамо доносиоце одлука, стручњаке, лидере пословног окружења и јавност да се консултују и сарађују са људима из аутистичног спектра и огранизацијама које их заступају, како би друштво учинили сензибилисаним у свим животним аспектима и омогућили усаглашеност са Конвенцијом УН о правима особа са инвалидитетом (УНЦРПД).
