Porodični zakon Republike Srbije[1] propisuje da se punoletstvo stiče sa navršenom 18. godinom života. Punoletstvom se stiče i potpuna poslovna sposobnost, a prestaje roditeljsko pravo (član 11).
Prema članu 146. Porodičnog zakona, punoletna osoba koja zbog bolesti ili smetnji u psihofizičkom razvoju nije sposobna za normalno rasuđivanje, te zbog toga nije u stanju da se sama stara o sebi i zaštiti svojih prava i interesa, može biti potpuno lišena poslovne sposobnosti. Poslovna sposobnost osobe potpuno lišene poslovne sposobnosti izjednačava se sa poslovnom sposobnošću mlađih maloletnika (dete ispod 14 godina).
Zakon o vanparničnom postupku uređuje postupak za lišenje poslovne sposobnosti, u članovima 31 – 44). On je hitan, sud ga pokreće i vodi po službenoj dužnosti ili po predlogu organa starateljstva, bračnog druga, deteta ili roditelja osobe kod koje su se stekli zakonski uslovi za lišenje poslovne sposobnosti. Postupak se pokreće i po predlogu babe, dede, brata, sestre, kao i unuka, ako sa tom osobom žive u porodičnoj zajednici.[2]
Predlog mora da sadrži činjenice na kojima se zasniva, kao i dokaze kojima se te činjenice utvrđuju ili čine verovatnim. Ako osoba prema kojoj je pokrenut postupak lišenja poslovne sposobnosti ima nepokretnu imovinu, sud će bez odlaganja izvestiti organ koji vodi zemljišne knjige ili druge javne knjige o evidenciji nepokretnosti, radi zabeležbe postupka.[3] O pokretanju postupka obaveštava se i matičar koji vodi matičnu knjigu rođenih za tu osobu.
U ovom postupku sud odlučuje na osnovu rasprave na ročištu. Na ročište se pozivaju, pored organa starateljstva, lice prema kome se postupak vodi, njegov staratelj odnosno privremeni zastupnik i predlagač. Sud će lično saslušati lice prema kome se postupak vodi, a ako se isto nalazi u zdravstvenoj organizaciji, saslušaće se u toj organizaciji, gde će se održati i ročište.
Sud može da odustane od saslušanja lica prema kome se postupak vodi, ako bi to moglo da bude štetno po njegovo zdravlje, ili ako saslušanje uopšte nije moguće s obzirom na duševno i fizičko stanje tog lica.
Sud je dužan da sasluša staratelja, odnosno privremenog zastupnika, predlagača i druga lica koja mogu da daju potrebna obaveštenja o životu i ponašanju lica prema kome se postupak vodi. Lice prema kome se postupak vodi mora da bude pregledano od najmanje dva lekara odgovarajuće specijalnosti, koji će dati nalaz i mišljenje o duševnom stanju i sposobnosti tog lica za rasuđivanje. Veštačenje se vrši u prisustvu sudije, sem kad se obavlja u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi. Sud može rešenjem odrediti da osoba prema kojoj se vodi postupak, privremeno ali najduže za tri meseca, bude smeštena u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu, ako je to neophodno po mišljenju lekara, da se utvrdi njegovo duševno stanje, osim ako bi time mogle nastupiti štetne posledice za njegovo zdravlje. U roku od tri dana staratelj ili privremeni zastupnik može izjaviti žalbu na rešenje, koja ne zadržava izvršenje rešenja, osim ako sud ne odluči iz opravdanih razloga drugačije.
Kad utvrdi da postoje uslovi za lišenje poslovne sposobnosti, sud će lice lišiti poslovne sposobnosti i doneti pravosnažno rešenje.[4]
[1] Porodični zakon RS („Službeni glasnik RS“ br. 18/2005,72/2011)
[2] Zakon o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS br..25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“,br.46/95-dr.zakon,18/2005-dr.zakon,85/2012,45/2013-dr.zakon i 55/2014)
[3] Zakon o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS BR.25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“,br.46/95-dr.zakon,18/2005-dr.zakon,85/2012,45/2013-dr.zakon i 55/2014)
[4] Zakon o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS BR.25/82 i 48/88)