Дана 22. новембра 2019. у Загребу је одржана ИИ. Конференција СУЗАХ-а под насловом “Аутизам: ПЕРЦЕПЦИЈА И СТВАРНОСТ у организацији Савеза удруга за аутизам Хрватске . Суорганизатор догађаја је био Савез удружења Србије за помоћ особама с аутизмом, СУЗАХ-овом партнерском организацијом.
Преносимо текст колеге Николе Тадића. програмског координатора СУЗАХ-а:
“Конференцију је отворила предсједница Савеза удруга за аутизам Хрватске Лидија Пенко с поздравом окупљенима те кратким прегледом тема којима ће се конференција бавити. Међу готово 60 окупљених била је изасланица премијера Владе РХ и помоћница министра здравства Вера Каталинић Јанковић, изасланица градоначелника Града Загреба и замјеница прочелнице у градском уреду за социјалну заштиту и особе с инвалидитетом Маринка Бакула Анђели те Звјездана Богдановић, савјетница министрице за демографију, обитељ, младе и социјалну политику. Уз уважене госте међу судионицима конференције су били и дјелатници Центара за социјалну скрб, школа, специјалних установа, вртића, представници удруга чланица СУЗАХ-а, представници различитих савеза особа с инвалидитетом те осталих организација цивилног друштва. Пенко је за окупљене направила кратки преглед 40 година аутизма у Хрватској, често се враћајући на своју кћер те свој особни пут с аутизмом, од дијагнозе при мултидисциплинарном тиму у Јанкомиру, до поласка у школу и налажење стручњака и добрих људи који су јој помогли на путу. Нагласила је како је далек пут пред нама, те како се нада да ће данашње устрајање Савеза помоћи будућим генерацијама.
Након поздравних ријечи конференцију је отворио Никола Тадић, програмски координатор СУЗАХ-а, својим предавањем на тему «Аутизам у поп култури и нашој околини». Тадић се у пола сата предавање користио низом видеа те визуалних материјала како би приказао како се аутизам приказује кроз плаву боју, кроз обиљежавање Свјетског дана свјесности о аутизму, кроз балоне и хуманитарне акције. У наставку се осврнуо на филмове и серије који се баве темом аутизма. Од 30 година старог филма Раин Ман, до рецентних серија као што су Тхе Гоод Доцтор и приказ лика Схелдона у серији Тхе Биг Банг Тхеорy. Као закључак својег предавање понудио је питање јесмо ли заиста почели приказивати «прави» аутизам у нашој околини или смо још увијек жртве «холywоодизације» аутизам, како је то назвала професорица Јасмина Фреy Шкрињак када је тражила ријеч након предавање.
Конференције се наставила сљедећим предавањем, које је држала маг.лог., маг.рех. Асја Дубравчић. Њезино предавање „Поремећај из спектра аутизма – перцепција и стварност“ чинило је својеврсну цјелину с претходним предавањем на тему аутизма у поп култури и нашој околини. Док је претходно предавање представило понешто искривљену слику аутизма, Дубравчић је жељела окупљенима пренијети реалнију слику проблема с којима се суочавају особе с аутизмом и њихове обитељи. Она је обрадила низ тема као што су: тешкоће у адаптивним вјештинама, сензоричке тешкоће, интелектуалне тешкоће, језично говорне тешкоће, тантруми и многе сличне теме.
Након паузе пред окупљене су сјела четири родитеља, у припреми дијела конференције под називом „Панел родитеља“. У овом блоку, који је трајао и нешто више од сат времена, Дубравка Ковачевић – предсједница Удруге за аутизам Истра, Весна Петровић – предсједница Савеза удружења Србије за помоћ особама с аутизмом, Лидија Пенко – предсједница СУЗАХ-а те Ренато Петек отворено су говорили о својем путу с аутизмом. Никола Тадић, који је модерирао панел, отпочео је разговор помало необичним питањем, реците нам нешто о себи и о својој дјеци. Иако се није радило о типичном питању којим се почињу панел расправе циљ је био отворити тему живота с аутизмом те разговарати о дјеци која су и заслужна што смо се окупили.
Кроз панел родитељи су испричали свој први сусрет с појмом аутизам, те свој пут од прве сумње до дијагнозе. Осврнули су се на многе свакодневне ситуације у којима су добили подршку околине, или у којима су морали реагирати на неугодне погледе и коментаре. У коначници, панелисти су закључили како су постали активисти, заговаратељи и гласноговорници аутизма јер су схватили да се глас особа с аутизмом мора чути. Лидија Пенко је рекла како је имала увијек осјећај да су генерације родитеља прије ње олакшали њој пут, те да је на сљедећој генерацији одговорност да исто тако помогне онима који долазе на пут аутизма.
По завршетку панела главну ријеч на конференцији су преузели колеге из Савеза удружења Србије. Колеге из Србије су у наредна два сата импресионирали окупљене с низом еуропских и домаћих пројеката те пренијели своје богато искуство у неколико подручја везаних уз аутизам.
Посебно се истакнуло неколико пројеката. Весна Петровић, предсједница Савеза из Србије окупљенима је презентирала пројект Саветовалишта. Уз подршку компаније ВИП Србија те надлежног министарства организације је покренула онлине платформу с циљем пружања савјетодавне подршке обитељима дјеце с аутизмом на подручју Србије. Тим стручњака из различитих подручја путем платформе даје индивидуализирану подршку те даје непроцјењиве информације за неколико стотина корисника. Посебно је била занимљива чињеница да је платформа Саветовалишта и прерасла своје националне оквире те оквире првотне циљане скупине, те су тако међу корисницима платформе и многе родитељи изван Србије, те многи стручњаци из школа, медицинских установа те вртића.
Надаље, колеге из Србије су представили и пројект медицинских соба. Ради се о пројекту опремања простора по узору на медицинску ординацију с циљем припреме особа с аутизмом на једноставне медицинске захвате попут систематских прегледа и вађења крви. Медицинске собе, које су опремљене у неколико градова у Србији, показале су изнимне резултате у смањену стреса и припреми особа за аутизмом за посјет докторима.
Представници Савеза из Србије посебну позорност су дали својем највећем пројекту у задњих неколико година, под називом ДЕ-ЕНИГМА. Ради се о великом еуропском пројекту који је имао за циљ креирање система за рад с дјецом с аутизмом уз помоћ кориштења робота. Овај пројект, који је укључивао неколико свеучилишта и организација диљем Еуропе продуцирао је велик број података о кориштењу сувремених алата у терапеутском раду с дјецом с аутизмом. Судионици конференције су имали прилику видјети низ видеа у којима се илустрирала интеракција дјеце с роботом те њихове реакције.
Представници партнерске организације из Београда закључили су своје предавање осврнувши се на чињеницу да ако гледамо подручје аутизма у Србији и Хрватској, постоји много сличности, те како требамо наставити учити једни од других те наставити радити на размјени искустава и идеја.
Конференција је била интерактивна, неформална и изнимно успјешна. Рекла бих да је цијела конференција унаточ дефинираном програму и врло занимљивим презентацијама била велика панел дискусија проблематике аутизма из свих аспеката, врло животна, интерактивна и конструктивна јер су сви судјеловали у интеракцији, питањима, коментарима по свим темама.
Захваљујем се свима на конструктивним питањима и коментарима, посебно госпођи Звјездани Богдановић која је цијелу дан конференције провела с нама у дискусијама, као и Гђи Маринки Бакула Анђелић и Гђи Вери Каталинић – Јанковић које су се такођер задржале добар дио времена и судјеловале у дискусији и одговарале на питања те коментирале тематику.
Хвала и нашим гошћама из Савеза удружења Србије за помоћ особама са аутизмом на успоредби сустава њихове земље и наше, те на квалитетним представљањима пројеката које проводе и сурадњи.
Ова Конференција је уистину била конструктивна и морамо споменути да смо тужни што нам није било никога од представника Министарства образовања које је надлежно за једине установе за аутизам тј. Центре за аутизам у Загребу, Ријеци, Сплиту и Осијеку, а што би придонијело увелике овом скупу.”
Оригинални текст можете преузети на линку: