Ove godine navršava se 11 godina otkako je na snagu stupila Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom (UNCRPD) i njen Opcioni protokol, a 10 godina otkako ju je Republika Srbija ratifikovala. Međutim, uprkos ovim činjenicama, njena primena nepotpuna je u mnogim oblastima.

2. aprila, na dan obeležavanja Svetskog dana autizma, Savez udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom poziva donosioce odluka u Srbiji da posvete vreme uklanjanju mnogobrojnih barijera koje sprečavaju autistične osobe u ostvarivanju svojih osnovnih ljudskih prava.

I ove godine, fokusiramo se na pristupačnost, uz slogan “Srušimo barijere za autizam zajedno: hajde da izgradimo pristupačno društvo”.

Autizam pogađa jednu u 100 osoba, što znači da u Evropi trenutno živi 5 miliona autističnih ljudi. Ukoliko uzmemo u obzir i njihove porodice, možemo reći da autizam pogađa preko 20 miliona Evropljana. Zbog nepostojanja Nacionalnog registra osoba sa invaliditetom, u Srbiji se ne zna tačan broj osoba sa autizmom. Ali, ako uzmemo u obzir gorepomenutu prevalencu autizma, sa sigurnošću možemo tvrditi da ih je nekoliko desetina hiljada.

Uprkos povećanju svesti o tome šta je autizam, previše autističnih ljudi i njihovih porodica misli da javnost ovo stanje ne razume. Od izuzetne je važnosti da donosioci odluka, kao i društvo u celini, steknu bolje razumevanje autizma, i da delaju u smeru uklanjanja postojećih prepreka koje sprečavaju punu inkluziju i učešće autističnih ljudi u društvu.

Kako bi stvorili pristupačno i inkluzivno društvo za sve, donosioci odluka treba da omoguće:

1. Formiranje Nacionalnog registra koji bi omogućio precizan uvid u broj osoba sa autizmom u Srbiji. Postojanje Registra bi takođe olakšalo ostvarivanje svih prava osobama sa autizmom, a državi planiranje sredstava i resursa.
2. Donošenje Nacionalne strategije za autizam, koja bi pokrivala problematiku od najranijeg do najstarijeg doba osoba sa autizmom, od dijagnostike do lečenja i stanovanja.
3. Poštovanje svih izglasanih zakona koji štite prava osoba sa autizmom.
4. Razvijanje servisa podrške za osobe sa autizmom svih uzrasta, kao što su dnevni centri, asistent u porodici, predah usluga, stanovanje uz podršku i njihova sistemska implementacija.
5. Srednje obrazovanje i postojanje adekvatnih zanimanja za osobe sa autizmom, kako bi zapošljavanje u uslovima trž išta rada postalo moguće.
6. Veću edukovanost zdravstvenih radnika za lečenje bolesti koje nisu direktno povezane sa autizmom, kao što su bolesti iz oblasti kardiologije, neurologije, onkologije, ginekologije
   itd.
7. Omogućavanje pristupa tržištu rada – potrebna su prilagođavanja nepristupačnim procedurama regrutovanja za radna mesta ili strukture samog radnog okruženja, koja će omogućiti autističnim osobama da se uključe u poslovni svet, a zauzvrat poslodavcima omogućiti da imaju korist od njihovih veština i talenata.
8. Uključivanje pojedinaca i grupa direktno pogođenih autizmom (roditelji i udruženja) u proces donošenja zakona, politika i odluka i bolja saradnja sa njima.

Zato još jednom pozivamo donosioce odluka, stručnjake, lidere poslovnog okruženja i javnost da se konsultuju i sarađuju sa ljudima iz autističnog spektra i ogranizacijama koje ih zastupaju, kako bi društvo učinili senzibilisanim u svim životnim aspektima i omogućili usaglašenost sa Konvencijom UN o pravima osoba sa invaliditetom (UNCRPD).