ПРИЈАВИТЕ СЕ ЗА САВЕТОВАЛИШТЕ

Пријави се

Аутизам

Шта је аутизам?

Аутизам је сложени развојни поремећај који се обично јавља током прве три године живота

Многи стручњаци верују да овај проблем није изазван једним узроком. Постоје озбиљни показатељи да аутизам настаје као последица различитих фактора који утичу на развој мозга, његову структуру и функционисање.

Испољава се кроз проблеме у чулном опажању, говору, мишљењу и разумевању социјалних ситуација. Због тога се понашање и однос са спољашњим светом развија другачије.

Упркос почетним веровањима у супротно, аутизам није ретка појава. Познато је да, уколико се подразумева цео спектар аутистичних поремећаја, поремећај може утицати на скоро 6 од 1000 особа.

Аутизам може да се деси свакој породици, без обзира на расну, националну и етничку припадност, социјални и економски статус, и четвороструко је учесталији код дечака него код девојчица. Рана дијагностика, третман и укључивање у образовни процес су кључни за децу са аутизмом. Тако им се може помоћи да развију своје социјалне и комуникационе вештине, постану самосталнији и воде испуњенији и продуктивнији живот.

УЧЕСТАЛОСТ ЈАВЉАЊА

УЗРОЦИ АУТИЗМА

ШТА НИЈЕ АУТИЗАМ

ТАЧНО ЈЕ

КАКО ПОМОЋИ

ДА ЛИ ПОСТОЈИ ЛЕК

Према најновијим истраживањима (Elsabbagh et al. 2012; Fombonne, 2011; ADDM 2012; Mattila et al. 2011; Saemundsen et al. 2013; Baird et al. 2011.) аутизам се јавља код 1 детета на 100 рођених. Учесталост аутизма је иста у свим срединама без обзира на расну, националну или етничку припадност, социјални или економски статус.

Лек за аутизам није пронађен. Деца са аутизмом одрастају у особе са аутизмом. Особама са аутизмом потребна је подршка током целог живота да би остварили и омогућили свој потенцијал.

Постоји много програма за помоћ и рад са особама са аутизмом али ниједан није подједнако добар и довољан за свакога. Због тога у креирању индивидуалних програма морају да учествују сви непосредно заинтересовани: особе са аутизмом колико год је то могуће, родитељи, чланови породице, терапеути и ангажовани стручњаци.

Научно је доказано да се раним препознавањем, те циљаном раном интервенцијом значајно може побољшати животни исход особа с аутизмом. Све је више примера из света о особама са аутизмом који завршавају школе, факултете и оспособљавају се за разна занимања, но како би то постало правило и код нас потребна је подршка друштва.
Уз различите терапије, стручан рад, учењем прихватања околине, те пуно љубави, пажње и стрпљења од најранијег узраста, могуће је постићи јако пуно.

  • Да су особе са аутизмом емотивне
  • Да особе са аутизмом желе комуникацију
  • Да особе са аутизмом могу да се образују
  • Да особе са аутизмом могу да раде
  • Aутизам није ментална болест
  • Деца са аутизмом нису неваспитана деца са проблемима у понашању
  • Аутизам не настаје због “хладних” родитеља који недовољно обраћају пажњу на своју децу
  • Аутизам не настаје због емоционалне лишености и стреса

Многи стручњаци верују да овај сложени проблем није изазван једним јединим узроком. Постоје озбиљни показатељи да аутизам настаје као последица различитих фактора који утичу на развој мозга, његову структуру и функционисње.

Сазнајте и друге битне информације о аутизму

КОРИСНИ САВЕТИ
КАРАКТЕРИСТИКЕ АУТИЗМА
НАЈЧЕШЋЕ ПОСТАВЉЕНА ПИТАЊА

Удружења

Удружење за помоћ особама са аутизмом Ниш

Удружење за помоћ особама са аутизмом Краљево

Удружење Говори гласно Врање

Удружење за помоћ особама са аутизмом поморавског округа Јагодина

Удружење за помоћ особама са аутизмом Шабац

Удружење за помоћ особама са аутизмом Ужице

Удружење за помоћ особама са аутизмом Београд

Удружење за помоћ особама са аутизмом Крушевац

Удружење „Призма Аутизма“ Нови Сад

Удружење за подршку особама са аутизмом Маслачак

Регионално удружење Јужни Банат за помоћ особама са аутизмом – Бела црква

Удружење за помоћ особама са аутизмом Крагујевац

Удружење за помоћ особама са аутизмом Нови Сад

Сва права задржава © 2024 Савез Аутизам Србија | Израда сајта Агенција Мемо
Facebook Instagram
Scroll to Top

Слога у породици где постоји дете са аутизмом је јако важна како би родитељи издржали притисак који стоји пред њима, да успешно васпитају и подижу дете са аутизмом.

Нема разлога да родитељи оптужују један другог зашто је дете са аутизмом. Дискусије о генетским цртама у породици су веома интересантне, међутим родитељи не смеју да их употребе у конфликтним ситуацијама, јер то не доводи ни до каквог решења. Уместо безвредних расправа које доводе до непроспаваних ноћи и разочарења и доводе у питање њихово стрпљење, родитељи би требали да пробају да буду мирни и сабрани и да одржавају расположење на једном корисном нивоу.

Добри односи у породици имају веома добар ефекат на дете са аутизмом, делимично јер дете осећа хармонију у кући и бива срећније, а делимично што добри односи у породици олакшавају практичне ситуације, а остаје и времена за другу децу у породици.

Аутизам као хендикеп чини да један део родитеља изгради међу собом стабилнији однос и да баш тај проблем успоставља бољу релацију међу њима.

Ако је могуће, родитељи би требали себе да ослободе одговорности за дететов аутизам. Енергију треба да штеде за што боље посвећивање детету.

Идеално је ако родитељи могу да добију подршку од стручних група као што су психолози, педагози, рехабилитационо особље и да контакти са школом и пред-школом буду на добром нивоу.

Ако се живот прихвати са једноставношћу и разумевањем за ситуацију у којој су се родитељи нашли, онда ће и свакодневни живот изгледати сасвим нормално, породица ће да функционише добро, родитељи ће имати времена и за своје активности, моћи ће да се посвете и другој деци, а истовремено ће моћи да изграде близак однос са својим дететом које има аутизам.

Аутизам није хендикеп који се види споља. По свом физичком изгледу се ова деца не разликују од друге. Родитељи често чују коментаре како њихово дете није васпитано и налазе се пред дилемом како да реагују и одговоре околини у вези са дететовим понашањем. Родитељи не треба да се оптерећују околином, треба да игноришу погледе и коментаре спољне средине. Подразумева се да родитељи треба да изводе своју децу у парк, на игралишта, у шетњу и на сва друга места која су доступна другој деци без хедикепа.

Веома је важно да родитељи рано васпитавају дете са аутизмом тако што ће га учити пожељном понашању међу људима, како би проблем њихове различитости био прихваћен од околине.

Ни једном родитељу није лако да прихвати чињеницу да је баш његово дете рођено са аутизмом, који обухвата функционалне сметње и хендикеп који остаје читавог живота (али у току живота може доћи до побољшања унутар симптома). Родитељ мора да прихати да дете има аутизам, да игради нови став о животу детета, као и нова очекивања како ће његово дете да се развија. То је болан процес. Родитељи морају да се прилагоде новонасталој ситуацији и да наде које су имали раније о свом детету неће моћи да се остваре. Од тог тренутка планови за развој детета морају да се измене.

У друштву, унутар града и општине, требало би да постоје институције и стручне групе које ће да помогну родитељима у процесу савладавања свог разочарења, осећаја одговорности, гриже савести и да крену у нормалан живот, упркос дечијем хендикепу.

У време док чекају дијагнозу, родитељи су веома тужни, несрећни, узнемирени и мисле да је само њихово дете са чудним понашањем, и да не постоје друга деца са сличним проблемом. Међутим, кад се постави дијагноза и родитељи дођу у контакт са другом децом која имају аутизам, тада осете олакшање јер има и других који имају децу са дијагнозом аутизма.

Локална удружења за аутизам пружају подршку родитељима, јер они граде нова познанства са другим породицама чија деца имају аутизам, размењују искуства и практичне савете. Подршка и ентузијазам воде их напред и зато је корисно да се друже са другим породицама. Пожељно би било да сваки град има локално удружење које ће да ради на пружању подршке породицама у којима неко дете има аутизам.

Процес да се дете са аутизмом научи нечему је мукотрпан и дуготрајан. Потребан је веома амбициозан рад који захтева пуно времена. У породици у којој постоје и друга деца, може се чинити да је немогуће наћи времена да родитељ посвети време и њима. Међутим, добра организација саме породице, добре рутине, дају могућности и времена и за другу децу.

У својој свакодневној шеми, родитељи не смеју никада да забораве време које ће посветити себи и свом партнеру. Родитељи морају да издвоје време за своје одмарање, хоби и да се одвоје на тренутке од породице и граде друге социјалне контакте, као на пример на срећу своје пријатеље и своје родитеље. То је једини начин да родитељи издрже дуготрајни процес, који захтева пуно енергије да би детету са аутизмом и породици пружили све што је потребно. Тренутак издвајања времена за себе је тренутак скупљања енергије за даље кораке.

У породици где постоји дете са аутизмом а има и друге деце, родитељи би требали да осмисле како да друга деца имала свој кутак, да брат или сестра имају могућност да закључају своје вредне ствари или играчке, како дете са аутизмом не би дошло до њих и оштетило их. Родитељи морају да посвете времена и другој деци. Она у породици морају да имају услова да их посете другови. Уз једноставно објашњење о аутизму, њихови другови могу да добију одговор зашто се дете са аутизмом другачије понаша. На тај начин се олакшава осталој деци у породици да се не стиде свог брата или сестре са аутизмом. Дете са аутизмом може да се научи да неке играчке или ствари не сме да дира.

Један део деце веома тешко оштећене у развоју, са веома ниском интелигенцијом, има страховитих проблема у процесу учења и има ограничене могућности у стицању нових знања. Чак, да би се научиле неке практичне рутине из дневног живота, потребно је изузетно стрпљење, поступност, пуно времена и понављања. Потребно је редовно и свакодневно организовати стицање рутина код детета. Посебну пажњу треба посветити елементарним знањима и личној хигијени. Научити дете да иде у тоалет је дуготрајан процес, неки пут вишегодишњи. Важно је дете учити да једе самостално и педантно, да сипа са мером у тањир, да остави тањир на место, обрише салветом руке и уста.

Деца са аутизмом, чак и она која имају говорни језик, тешко показују и речима указују родитељима да их нешто боли. Родитељи су ти који треба да препознају да се деца здравствено не осећају добро. Пожељно је, уколико је могуће, дете научити да искаже да га боли грло или стомак једноставним речима, покретом или сликом.

Ако је потребно да дете буде примљено у болницу, онда је пожељно да родитељ остане уз дете, да објасни особљу дететову болест, да исприча о дететовом ранијем искуству код лекара. Деца се осећају сигурнија ако уз себе имају неки предмет, јастук или играчку за коју су везана. Деца са аутизмом могу имати изражену отпорност према наркози и то лекари треба да имају у виду. Када се дете буди из наркозе, најчешће је збуњено и пожељно би било да неко кога дете добро познаје буде уз њега тада.

Добро је имати много стрпљења, да се родитељи радују сваком најмањем напретку када је дете нешто научило. Упркос тешким функционалним сметњама које деца са аутизмом имају, ако се подучавање пружа са радошћу и ентузијазмом, ова деца могу да науче много тога што им је потребно за свакодневне активности. Ако родитељ на време крене да тренира дете, на пример, да пере зубе и уз то користи дететову наклоност ка звучним сигналима, онда је лако научити дете да пере зубе електричном четкицом. Мотивација детета, стпљење родитеља и тренинг дају као резултат да је дете научило јако важан моменат из личне хигијене.

Већина аутистичне деце је пуна енергије и веома активна. Већина деце са аутизмом је доброг здравља. Један део деце има епилептичне нападе. Пре него што се почне медицинска терапија, треба наћи физички узрок који претходи епилептичном нападу. Потребан је период посматрања, да се на пример, види да ли је епилептични напад везан за високу температуру, напад љутње или има више разлога који га условљавају, или се може утврдити ЕЕГ снимањем. Ако се лекови рано укључе у терапију, требало би да се добро посматра који су негативни ефекти лекова. Догађало се да деца са аутизмом добију лекове против епилепсије, а да епилептични напади бивају учесталији. Каснија испитивања су открила да овој деци нису били потребни лекови јер су сами лекови изазивали нападе.

Дете треба код куће у игри припремити за посете зубару и лекару. На пример, ако родитељи са стетоскопом покажу детету како то функционише у стварности.

Родитељи не треба да су узнемирени зато што дете показује тенденцију да у периодима једе само једноличну храну, нпр. периоди где дете једе само макароне, кашасту храну или једну врсту поврћа. У неком другом периоду дете ће на своју вољу почети да једе другу храну. Важно је да на столу буде могућност избора. Ако је могуће, нека родитељ постепено у јело убацује нешто од корисних намирница које дете до тада није прихватало. Деца са аутизмом преферирају храну која не захтевају жвакање, а сокови, воћне креме, јогурти су омиљени. На овај или онај начин деца са аутизмом унесу довољно калорија кроз своју исхрану и готово да нема случајева где су деца са аутизмом неухрањена. Деца са аутизмом су здрава и напредна у свом физичком развоју.

Аутор текста: Зорица Ердељан, педагог из Шведске

 

 

Рана дијагностика, третман и укључивање у образовни процес су кључни за децу са аутизмом. Тако им се може помоћи да развију своје социјалне и комуникативне вештине, постану самосталнији и воде испуњенији и продуктивнији живот.

Карактеристичне одлике понашања деце са аутистичним спектром су:

Користе руку одраслог да дођу до оног што желе

Понаваљају исте речи онако како их чују

Прилазе другима уз помоћ и подршку одраслих

Не успостављају контакт погледом

Имају необичне погледе

Незаинтересованост

Понашају се једнолично

Смањена могућност за имитативну, креативну игру

Имају необичне погледе

Немају интересовања за другу децу

Говоре тако што често понављају исти садржај

Када им се неко обраћа не реагују

Предметима се баве на стереотипан начин, окрећу их, ређају

Многе ствари раде добро, али не оне који подразумевају разумевање социјалних односа

Повремено се смеју без видљивих разлога

Најчешћа питања

Овде можете пронаћи одговоре на нека од најчешће постављаних питања.

Имајте у виду када консултујете законску регулативу да постојећа законска терминологија не
користи увек термин „особа са аутизмом“ или „особа из аутистичног спектра“ већ и термине као што су „дете или
особа ометена у развоју“, „особа са интелектуалним потешкоћама“ и „особа са инвалидитетом“.

Потешкоће које имају деца са аутизмом се сврставају у три основне области и називају се „тријада потешкоћа“:

  • Комуникација
  • Социјална интеракција
  • Социјална имагинација
  • недостатак жеље за било каквом комуникацијом;
  • комуникација само у вези задовољења личних потреба;
  • тешкоће у говору или спорији развој говора;
  • оскудна невербална комуникација, укључујући и контакт очима, говор тела;
  • добро развијен говор, али без свести о социјалној функцији – немогућност започињања или одржавања конверзације, причање само
    сопственим интересовањима, немогућност да се прати оно што друга особа говори, претпоставка да друге особе знају о чему дете размишља итд.;
  • стереотипан говор кога одликује буквалност и слабо или никакво разумевање фраза и шала.
  • коришћење играчака као обичних предмета, нпр. играње са точковима аутомобила пре него гурање аутомобила по земљи;
  • немогућност коришћења имагинације током игре или у писаном изражавању;
  • отпор према променама нпр. хистерично плакање уколико дете водимо у школу другим путем, или узнемиреност уколико је нешто распоређено другачије;
  • стално понављање исте игре, понекад базиране на личности из видео-игрице или са телевизије – незаинтересованост за праћење идеја других особа.
  • одсуство жеље за интеракцијом са другим особама;
  • могућност емотивног реаговања, али специфично у односу на повод и не увек у право време и на правом месту;
  • недостатак мотивације да удовоље другој особи;
    пријатељске, али необичне реакције;
  • неразумевање неписаних друштвених правила;
    ограничена интеракција, посебно са непознатим особама или у непознатим околностима.
  • сензорне потешкоће – многа деца имају повишену осетљивост на различите звукове, боје, текстуре или укусе који им могу изазвати бол или иритацију, тако да су често осетљиви на звукове који су сваког дана присутни у учионици, као што је шкрипа столица по поду; такође им могу сметати звукови, боје, текстуре или мириси које друга деца не примећују;
  • потешкоће у спавању – једном када деца са аутизмом имају одређену рутину, веома је тешко променити је;
  • потешкоће у исхрани – могу бити осетљиви на одређене текстуре, не желе да пробају нове ствари итд.;
  • потешкоће развијања вештина самосталности;
    опсесије или инсистирање на одређеним ритуалима;
    страхови и фобије од свакодневних ствари, као што су рекламе, слике у књигама, одређене песме, плач мале деце;
  • тешкоће у финој моторици;
  • тешкоће у опажању простора;
  • фокусирање на неважне детаље и занемаривање целине, нпр. загледа се у једну тачку прљавштине на поду док су усред игре јурења;
  • тешкоће у процени сопствене или туђе безбедности, што их чини веома рањивим.

Потребно је да се обратите његовом педијатру, који има могућност да Вас упути на дијагностику у здравствене установе које су набројане испод следећег питања. За пријем у ове установе неопходан је упут педијатра.

БЕОГРАД:

Завод за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију „Проф. др Цветко Брајовић“

адреса: ул. Краља Милутина бр.52, тел: 011/2686-615, 011/2681-667, факс: 011/361-7932

е-маил: зав.загп@опен.телеком.рс

Институт за ментално здравље

адреса: ул. Палмотићева бр. 37, тел: 011/330-75-00, факс: 011/3231-333

е-маил: веракрнета@еунет.рс

Клиника за неурологију и психијатрију за децу и омладину

адреса: ул. др Суботића бр. 6а, тел: 011/265-83-55

е-маил: нпк.змај@гмаил.цом

Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“

адреса: ул. Радоја Дакића бр.6-8, Нови Београд, тел:011/310-81-08, факс: 011/269-72-32

е-маил: инфо@имд.орг.рс

Тиршова – Универзитетска дечја клиника

адреса: ул. Тирошва бр. 10, тел: 011/ 206-06-00; (педијатрија) 011/206-06-60; (хоспитализација детета): 011/20 60 685

е-маил: клиника@удк.бг.ац.рс

НИШ:

Клиника за заштиту менталног здравља

адреса: ул.Булевар др Зорана Ђинђића бр. 48, одељење за дечију и адолесцентну психијатрију

тел: 018/423-87-06

НОВИ САД:

Клинички центар Војводине – клиника за психијатрију

адреса: ул. Хајдук Вељкова 1, тел. 021/484-34-84

е-маил: управа@кцв.рс

У оквиру Клиничког центра налази се Центар за дечју и адолесцентну психијатрију који има 3 одељења: Одељење за дечију психијатрију; Одељење за адолесцентну психијатрију; Одељење дневне болнице. Од психијатара дијагнозу аутизма или поремећаја из спектра аутизма најчешће постављају доц. др Јасминка Марковић и др Бошко Стокин, који раде и амбулантно у оквиру клинике.

Рана интервенција се односи на децу до пет година, али је најбоље отпочети чим сазнате за дијагнозу аутизма. Рана интервенција представља низ неопходних третмана (медицинских, психолошких, образовних, социјалних) усмерених на децу која показују неки степен заостајања у развоју или припадају некој ризичној групи деце и њихове породице у циљу задовољавања њихових потреба. Рану интервенцију реализују тимови, сачињени од различитих профила стручњака.

Циљ ране интервенције је да подстакне развој и пружи подршку детету како би активно и што самосталније учествовало у друштвеном животу. Узимајући у обзир специфичности аутизма, код ове деце неопходно је применити приступ који на најбољи могући начин узима у обзир све њихове потребе, како би побољшали понашање и научили нове вештине.

Свако дете млађе од 3 године које заостаје у развоју, односно физичким или менталним стањем које ће вероватно резултирати застојем у развоју, може да прима услуге ране интервенције које су доступне у развојним саветовалиштима при домовима здравља у градовима у Републици Србији.

Педијатри, логопеди, психолози, социјални радници и медицинске сестре. За услугу ране интервенције потребно је да се обратите педијатру, који процењује потребу за даљим поступцима.

Према Уставу Републике Србије свако има право на образовање.

Право на доступно и адекватно образовање особама са аутизмом гарантује Повеља о правима особа са аутизмом[1].

Према члану 3. Закона о основама система образовања и васпитања као општи принцип поставља се једнако право и доступност образовања и васпитања без дискриминације и издвајања по основу пола, социјалне, културне, етничке, религијске и друге припадности, месту боравка односно пребивалишта, материјалног или здравственог стања, тешкоћа и сметњи у развоју и инвалидитета. Посебна пажња посвећује се особама са сметњама у развоју и инвалидитетом и других особа са специфичним тешкоћама у учењу и подршци њиховом укључивању у систем, у складу са принципима инклузивног образовања.[2]

Члан 6. истог закона прописује да лица са сметњама у развоју и са инвалидитетом имају право на образовање и васпитање које уважава њихове образовне и васпитне потребе у редовном систему образовања и васпитања, уз појединачну односно групну подршку или у посебној предшколској групи или школи. Законодавство Републике Србије потврђује увођење инклузије у наш образовни систем и гарантује једнаке могућности за образовање и васпитање на свим нивоима и врстама образовања, у складу са потребама и интересовањима деце.[3]

[1] Правилник о додатној образовној,здравственој и социјалној подршци детету и ученику („Службени гласник РС“ бр.63/2010)

[2] Закон о финансијској подршци породици са децом („Службени гласник РС“ бр.115/05,107/09)

[3] Закон о основном образовању и васпитању („Службени гласник РС“ бр.55/2013)

У установи чији је основач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе бесплатно се обезбеђује:

основно образовање и васпитање
васпитање и образовање деце у години пред полазак у школу
средње образовање редовних и ванредних ученика
предшколски програм за рад са децом ометеном у развоју (буџет Републике Србије)
превоз, смештај и исхрана деце и ученика са сметњама у развоју, без обзира на удаљеност места становања од школе ради похађања припремног предшколског програма (обезбеђује локална самоуправа)

Дете са сметњама у развоју има право на основно образовање у школи, заједно са осталим ученицима. Такође, Закон[1] прописује и његово право на индивидуални образовни план.[2]
Деца са сметњама у развоју могу похађати школу за ученике ометене у развоју, али могу ићи и у редовну школу. Дете може кренути у основну школу и годину касније од својих вршњака (чланови 18. и 55. Закона о основном образовању и васпитању)[3]

[1] Закон о основном образовању и васпитању („Службени гласник РС“ бр.55/2013)
[2] Закон о здравственом осигурању („Службени гласник РС“ бр.107/2005)
[3] Закон о здравственом осигурању („Службени гласник РС“ бр.107/2005)

Интерресорне комисије процењују потребу за пружањем додатне образовне и васпитне подршке.

Поступак процене за пружањем додатне подршке врши се по захтеву родитеља односно старатеља и по службеној дужности – на иницијативу образовне, здравствене или установе социјалне заштите, уз сагласност родитеља односно старатеља. Овај поступак прописан је у Правилнику о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику (чланови 4-14).

Захтев садржи:

име, презиме и јединствени матични број детета
датум и место рођења
пребивалиште детета (ако је дете смештено у установи социјалне заштите и податке о установи)
име и презиме родитеља односно старатеља и контакт податке подносиоца захтева
контакт податке изабраног лекара, разлоге и образложење за покретање поступка процене
потпис лица које предлаже покретање поступка процене
потпис односно сагласност родитеља, односно старатеља детета
датум и место подношења предлога за процену
Захтев (образац број 1) подноси се педијатру који га обрађује, уноси потребне податке и упућује га интерресорној комисији, у року од седам дана од добијања захтева. Интерресорна комисија на основу утврђене ситуације установљава подршку и препоручује додатну подршку из области образовања, здравствене или социјалне заштите, одређује начин међусекторске сарадње са циљем укључивања детета у живот заједнице.

Раду Комисије присуствује родитељ односно старатељ, а може се укључити и лице, које добро познаје дете (особа од поверења). Сваки члан Комисије непосредно врши опсервацију и утврђује потребе детета у оквиру своје надлежности, и даје своје мишљење о додатној подршци (образац бр.2).
Комисија је дужна да у року од 45 дана од дана подношења захтева за покретање поступка процене сачини заједничко мишљење, које садржи индивидуални план подршке детету (образац бр.3). Мишљење се доставља родитељу односно старатељу, који може изјавити приговор Комсији, у року од осам дана од дана достављања.

Мишљење Комисије садржи:

личне податке о детету
податке о члановима Комисије
место обављања процене
методологију процене – инструменти и техника
опис детета и околности у којима живе дете и породица
идентификоване препреке са којима се дете суочава
индивидуални план подршке детету, заснован на правима и услугама у оквиру система заштите, процени потреба за пружањем додатне подршке детету, врсти подршке и начину остваривања у циљу превазилажења препрека кроз интерресорну сарадњу
временски рок за реализацију подршке додатних мера подршке
место реализације додатне подршке

Са децом ометеном у развоју ради се по Националном програму за основно и средње образовање, али се за свако дете прави индивидуални образовни план за савладавање градива. (Више детаља о индивидуалном образовном плану можете прочитати у наредном питању П16.)

Индивидуални образовни план (ИОП) је основни инструмент и документ којим се регулише и обезбеђује прилагођавање школе и наставе образовним потребама деце и ученика који (из било ког разлога) нису могли да се уклопе у постојећи васпитно-образовни процес или школски програм.
У ужем смислу значења, ИОП представља писани документ установе, који дефинише и садржи све компоненте које су потребне за квалитетно образовање конкретног детета или ученика, а то су:

лични подаци и педагошки профил детета/ученика
процена потреба за подршком (врсте/мере и сврха подршки)
план активности са дефинисаним областима, циљевима/исходима, корацима и њиховим трајањем и учесталошћу, као и начином процене постигнућа
сагласност родитеља/старатеља на ИОП
Крајњи циљ ИОП-а јесте постизање оптималних образовно-васпитних постигнућа детета/ученика и његово оспособљавање за квалитетан и самосталан живот у заједници. ИОП у установи доноси педагошки колегијум на предлог стручног тима за инклузивно образовање (СТИО), односно тима за пружање додатне подршке детету/ученику (ИОП тим). Родитељ, односно старатељ учествује у изради ИОП-а и даје сагласност за спровођење ИОП-а. У првој години уписа у установу, ИОП се доноси и вреднује тромесечно, а у свим наредним годинама на крају или почетку сваког полугодишта или радне године. Наставник и васпитач при планирању свог рада у одељењу, односно групи усклађује свој план са ИОП-ом детета/ученика. Спровођење ИОП-а прати просветни саветник (према ЗОСОВ-у, члан 77). Примена инклузивног образовања на нивоу установе захтева успостављање физичких, организационих, професионалних и процедуралних претпоставки за увођење и успешну примену индивидуализације и ИОП-а.

Извор: http://narip.cep.edu.rs/biblioteka/literatura_na_srpskom_jeziku/prirucnik_za_planiranje_i_pisanje_iop-a.pdf

 

За ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом, уџбеници се прилагођавају, у складу са њиховим потребама.

У члану 117. Закона о образовању, наводи се да дете и ученик ометен у развоју има право на помоћ и додатну подршку педагошког асистента. Педагошки асистент помаже васпитачима, наставницима и стручним сарадницима.
У раду сарађује са родитељима, односно старатељима. У договору са директором сарађује са надлежним установама, организацијама, удружењима и јединицом локалне самоуправе. Може бити ангажован за једно или више деце. Финансирање педагошких асистената је у надлежности Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Према Правилнику о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите, у члану 83., стоји да је лични пратилац доступан детету са инвалидитетом односно са сметњама у развоју, коме је потребна подршка за задовољавање основних потреба у свакодневном животу у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, под условом да је укључено у васпитнообразовну установу, односно школу, до краја редовног школовања, укључујући завршетак средње школе.

Услуга личног пратиоца детета обезбеђује се у трајању до 40 часова недељно, у складу са процењеним потребама корисника, о чему одлучује Градски центар за социјални рад доношењем решења. Финансирање личног пратиоца је у надлежности локалне самоуправе.

Извор: http://www.gcsrbg.org/index.php/2014-01-08-10-22-16/2016-07-21-09-38-58

Под предшколским узрастом подразумева се узраст деце од 6 месеци до поласка у основну школу.[1]

Према члану 30. Закона о предшколском васпитању и образовању, у васпитне групе које се организују у установама предшколског васпитања за децу са сметњама у развоју (развојне групе).

Деца са сметњама у развоју имају право на предшколско образовање и васпитање у васпитној групи уз додатну подршку и индивидуалноваспитни план и у развојној групи, на основу индивидуално васпитнообразовног плана.

Предшколска установа која је уписала дете ометено у развоју може да утврди потребу за пружањем додатне подршке (образовне, здравствене, социјалне). Захтев се упућује изабраном лекару надлежног дома здравља, односно интерресорној комисији за процену потреба и за пружање подршке (члан 34)

У једној васпитној групи не може да буде више од два детета ометена у развоју (члан 34).
Приликом уписа дете са сметњама у развоју може да се укључи у васпитну групу. Током похађања предшколског програма прати се развој детета ометеног у развоју и на основу предлога педагошког колегијума и стручног тима за инклузивно образовање, може се пребацити из развојне у васпитну групу (члан 34).
Додатну подршку деци ометеној у развоју пружа педагошки асистент, у складу са њиховим потребама (члан 46).

[1] Закон о правима пацијената („Службени гласник РС“,бр.45/2013)

Члан 9. Закона о финансијској подршци породици са децом каже да родитељи деце ометене у развоју имају право на накнаду трошкова боравка у предшколској установи.[1]
Потребно је да родитељ односно старатељ детета однесе захтев општинској или градској управи и приложи следећу документацију:

акт о разврставању детета са сметњама у развоју
решење о оствареном праву на дечји додатак – за дете које борави у редовној васпитној групи
потврду предшколске установе о упису детета у развојну односно редовну васпитну групу са подацима о дужини дневног боравка детета
Родитељи имају право на накнаду трошкова ако није остварен дечји додатак, а дете похађа развојну групу у предшколској установи. Решење о остваривању овог права добија се у року од 30 односно 60 дана. На добијено решење може се уложити жалба у року од 15 дана од дана пријема решења.

[1] Закон о здравственом осигурању („Службени гласник РС“ бр.107/2005)

Добро дошли у саветовалиште

Саветовалиште је сервис онлајн подршке који пружа саветодавне услуге како породици, тако и особама са аутизмом путем индивидуалних видео сесија са стручњацима различитих профила, у зависности од потребне области подршке.

Закажите термин
Више о сервису

Наши стручњаци

Саветовалиште окупља тим врхунских стручњака са вишегодишњим искуством у области психологије, дефектологије, медицине, социјалне заштите и права који су Вам на располагању седам дана у недељи за сва питања.

Закажите термин
Упознајте наш тим

Како је настала идеја о Саветовалишту?

Савез удружења Србије за помоћ особама са аутизмом је удружење родитеља које је основано 1977. године са циљем унапређења квалитета живота особа које живе са аутизмом и њихових породица са фокусом на очувању, заштити, унапређењу и промовисању међународно установљених стандарда у области људских права и грађанских слобода у Републици Србији. Савез је данас кровна организација која окупља 16 удружења за помоћ особама са аутизмом из целе Србије. У питању је непрофитна организација и сви активни чланови, родитељи и стручњаци, су волонтери.

У току 40 година рада Савез је реализовао многе семинаре, радионице, пројекте, публикације и кампове са различитим облицима директне подршке особама са аутизмом и њихових породица. Ослушкујући годинама потребе породица, као и специфичности времена у којем живимо, родила се идеја о сервису подршке у облику wеб платформе путем које ће родитељи моћи бесплатно да закажу онлајн консултације са стручњацима различитих профила, и у зависности од области која их мучи, добију квалитетно саветовање.

Потребу за овим видом сервиса објашњава и чињеница да је највећи број дијагностичких центара и сервиса подршке за особе са аутизмом лоциран у Београду, те да многе породице широм Србије не могу финансијски да приуште доласке у Београд или су принуђени да користе дане годишњег одмора како би са дететом уопште допутовали до потребних услуга. Такође, платформа им омогућује и дуже сесије, као и могућност бирања стручњака према области из које им је подршка потребна.

Како је реализована идеја о Саветовалишту?

Саветовалиште је само један од пројеката који ће током 2018. године, у оквиру новогодишње донације, заједно реализовати компанија Вип мобиле и Савез удружења Србије за помоћ особама са аутизмом.

Дигитализација је сегмент пословања у који компанија Вип константно улаже, а овим пројектом пружају потребну подршку локалној заједници у којој послују управо у том сегменту. Овом платформом понуђено је конкретно решење за проблем са којим се породице особа са аутизмом сусрећу сваки дан, а посебно је задовољство кад знамо да су у томе знатно допринели и корисници Вип мреже.

Родитељи и чланови породица особа са аутизмом биће у могућности да бесплатно закажу саветовање са психолозима, дефектолозима, лекарима, социјалним радницима или правницима захваљујући дигиталној платформи „Саветовалиште“.

Коме је Саветовалиште намењено?

Саветовалиште је намењено особама са аутизмом и породицама особа са аутизмом, код којих је аутизам већ дијагностикован и који се сусрећу са различитим изазовима и ситуацијама које изискују стручну помоћ.

Стручни сарадници Саветовалишта на располагању су особама са аутизмом и њиховим породицама из читаве Србије, али и дијаспоре – остатка Европе и света, како би им својим професионалним саветима и стратегијама помогли да те изазове и ситуације успешно превазиђу.

Како бисмо утврдили да особа са аутизмом због које нам се обраћате за саветовање већ поседује независну клиничку дијагнозу поремећаја из спектра аутизма, као последњи корак пре одобрења заказане сесије са стручњаком, биће потребно да нам пошаљете скенирану дијагнозу.

У свакодневном контакту са многобројним стручњацима схватили смо да је и њима некада потребна помоћ од колега, при изради стратегија и решења која ће помоћи деци и особама са којима раде, у неким ситуацијама које су изазовније него иначе. Зато је Саветовалиште отворено и за стручњаке различитих профила којима је потребна помоћ колега како би решили неку конкретну ситуацију или проблем.

Шта треба да знате?

Саветовалиште представља иновативни сервис којим желимо да допремо до што већег броја особа са аутизмом и њихових породица и пружимо им одговарајућу помоћ. Из тог разлога, један корисник може да закаже и оствари највише 1 састанак са једним стручњаком у месецу, односно највише 2 састанка уколико су у питању различите области за саветовање и различити стручњаци.

Уколико сте заказали сесију, а спречени сте да јој присуствујете, молимо Вас да нас о томе што пре обавестите тако што ћете нам послати мејл на саветовалисте@аутизам.орг.рс. На овај начин ћемо упражњени термин бити у могућности да ставимо на располагање другима. Уколико термин пропустите претходно га не отказавши писаним путем, Ваш кориснички налог биће угашен.

Имајте на уму да је Саветовалиште колаборативни сервис између Савеза и тима независних стручњака, те да расположивост и број термина зависе од многих фактора. Другим речима, нећемо сваког месеца бити у могућности да вам понудимо исти број и распоред термина, као ни исти број стручњака. Оно што ћемо се трудити јесте да их буде што више и да све области саветовања буду покривене одговарајућим профилима стручњака.

Да ли се услуге саветовања наплаћују?

Не, услуге саветовања су за кориснике потпуно бесплатне, било да су у питању особе са аутизмом, њихови родитељи, други чланови породица или стручњаци којима је потребна помоћ колега како би решили неки конкретан проблем који се тиче особа са аутизмом са којима раде.

Александра Пјановић - BCBA сертификовани аналитичар понашања

Александра Пјановић – BCBA сертификовани аналитичар понашања. Почела је рад са децом са аутизмом и развојним поремећајима 2013. године, као АБА терапеут, под супервизијом сертификованих терапеута. 2015. године је уписала Мастер студије из Професионалне анализе понашања. 2018. је дипломирала на Florida Institute of Technology и положила сертификациони испит за BCBA (Board certified behavior analyst). Наставља да ради као главни терапеут, затим менаџер клиничког тима, и данас као супервизор у АБА клиници. Има искуство у раним интервенцијама, али и раду са тинејџерима и одраслима. Александра Пјановић даје услуге саветовања из области АБА терапије, заменске комуникације (PECS, AAC), тоалетног тренинга и развоју вербалног понашања.

Снежана Бабовић Димитријевић - дефектолог, логопед

Са децом и младима са аутизмом ради од 1991. Кроз разне садржаје и активности у раду омогућава сваком детету да заволи да учи, да воли да комуницира на њему одговарајући начин са другима, да са осмехом прихвати изазове који му се нуде. Применом TEACCH методе и терапије сензорне интеграције ради на модификацији понашања, истичући вештине које поседује дете. Код подучавања деце, користи различите методе и технике примерене сваком детету понаособ. У раду подстиче ученике да користе савремене технологије како би их подстакла и мотивисала на учење и комуникацију. Знања које је стекла до сада воли да поделим са дугима: 34 научна рада из области рада са децом и младима који имају аутизам, реалзатор је обуке у раду кроз 7 акредитованих програма и 3 обуке реализоване помоћу пројеката. Снежана Бабовић Димитријевић пружа услуге саветовања из области промена понашања (агресија, аутоагресија, деструкција), тоалетног тренинга (умокравање), сензорних проблема (бука, страхови), организације слободног времена, говора и комуникације (непроговарање, оглашавање, понављање речи), интеракције са другом децом, стереотипних понашања, бежања и лутања, подршке у вртићу и школи и избора одговарајућих третмана заснованих на доказима.

Проф др Ненад Глумбић - дефектолог, олигофренолог

Радио је 2 године у вртиц́у са децом са аутизмом, а од 1998. године ради на Београдском универзитету где држи наставу о аутизму и интелектуалним потешкоћама на додипломским и постдипломским студијама. До сада је објавио око 300 чланака, укључујуц́и и уџбеник "Аутизам у одраслом добу". Саветник при Верском добровољном старатељству Српске православне цркве. Консултант је УНИЦЕФ-а за област аутизма. Предавач на бројним националним, регионалним и међународним конференцијама из области специјалног образовања. Проф Глумбић пружа услуге саветовања из области промена понасања (агресија, аутоагресија, деструкција), тоалетног тренинга (умокравање), сензорних проблема (бука, страхови), организације слободног времена, говора (непроговарање, оглашавање, понављање речи), интеракције са другом децом, стереотипних понашања, бежања и лутања, подршке у вртићу и школи и избора одговарајућих третмана заснованих на доказима.

др Милица Јачевски - лекар

Формално образовање стекла на Медицинском факултету у Београду, након којег је радила у КБЦ Звездара и на Институту за анестезиологију са реаниматологијом Клиничког центра Србије. Поседује лиценцу Лекарске коморе Србије, а поље посебног интересовања јој је клиничка фармакологија. Своје знање и искуство из медицине, годинама усавршава на домаћим и међународним семинарима и курсевима из области опште медицине, психијатрије и клиничке фармакологије. Упоредо са овим, у току свог тринаестогодишњег рада са особама са аутизмом, усавршавала се у областима реедукације са психомоториком, неурокинозиолошког развоја детета, сензорне интеграције код развојних поремећаја, савремених приступа у лечењу и рехабилитацији особа са психолошко-психијатријским поремећајима и проблемима, комуникације као најважније технологије примарне здравствене заштите. Аутор многих радова на тему соматских стања код особа са аутизмом, између којих и “Поремећај спавања код особа са аутизмом”, “Особа са аутизмом и њен стрес”, “Поремећај исхране код особа са аутизмом”, “Учесталост гојазности код особа са аутизмом”, “Старење особа са аутизмом”. Др Јачевски пружа услуге саветовања из области поремећаја исхране (преждеравање, одбијање хране, селективна исхрана, ПИКА), поремецаја спавања (несаница, отежано успављивање, учестала буђења у току спавања, шкргутање зубима), епилепсије, соматских стања (болови, проливи, повраћања, висок притисак, дијабетес), стреса, стоматолошких интервенције (где се раде, шта је неопходно од налаза) и проблема гојазности.

Индира Пехар - социјални радник

Од 2001. ради у установи социјалне заштите за особе са аутизмом, на пословима социјалног радника који, између осталог, подразумевају и рад са родитељима особа са аутизмом (остваривање права из области социјалне заштите за особе са аутизмом и њихове породице, како на нивоу локалне заједнице тако и оне у надлежности РС). Учествовала је у изради и реализацији програма акредитованог код Завода за социјалну заштиту РС. Лиценцирани је стручни радник у социјалној заштити при Комори социјалне заштите. Индира Пехар пружа услуге саветовања из области остваривања права на услуге из социјалне заштите (како доћи до услуге дневног боравка, домског смештаја, личног пратиоца), остваривања права на финансијску помоћ (додатак за туђу негу и помоћ), рекреативног опоравка и питања интерресорне комисије (где, када, зашто).

Група правних саветника - адвоката

Сарадници адвокатске канцеларије Ивановић са скоро 30 година искуства из области радног права, породичног права и права социјалне заштите пружају услуге саветовања из области лишавања пословне способности, продуженог родитељског права, старатељства, питања имовине и наследства, остваривање права на финансијску помоћ (додатак за туђу негу и помоћ), остваривања права на пола радног времена или боловања родитеља ради неге детета.