NAPOMENA: Imajte u vidu kada konsultujete zakonsku regulativu da postojeća zakonska terminologija ne
koristi uvek termin „osoba sa autizmom“ ili „osoba iz autističnog spektra“ već i termine kao što su „dete ili
osoba ometena u razvoju“, „osoba sa intelektualnim poteškoćama“ i „osoba sa invaliditetom“.
P1. Koje su najčešće poteškoće koje imaju osobe sa autizmom?
Poteškoće koje imaju deca sa autizmom se svrstavaju u tri osnovne oblasti i nazivaju se „trijada poteškoća“:
- Komunikacija
- Socijalna interakcija
- Socijalna imaginacija
P2. Koje su najčešće poteškoće koje imaju osobe sa autizmom u oblast komunikacije?
- nedostatak želje za bilo kakvom komunikacijom;
- komunikacija samo u vezi zadovoljenja ličnih potreba;
- teškoće u govoru ili sporiji razvoj govora;
- oskudna neverbalna komunikacija, uključujući i kontakt očima, govor tela;
- dobro razvijen govor, ali bez svesti o socijalnoj funkciji – nemogućnost započinjanja ili održavanja konverzacije, pričanje samo
- sopstvenim interesovanjima, nemogućnost da se prati ono što druga osoba govori, pretpostavka da druge osobe znaju o čemu dete razmišlja itd.;
- stereotipan govor koga odlikuje bukvalnost i slabo ili nikakvo razumevanje fraza i šala.
P3. Koje su najčešće poteškoće koje imaju osobe sa autizmom u oblasti socijalne interakcije?
- odsustvo želje za interakcijom sa drugim osobama;
- mogućnost emotivnog reagovanja, ali specifično u odnosu na povod i ne uvek u pravo vreme i na pravom mestu;
- nedostatak motivacije da udovolje drugoj osobi;
- prijateljske, ali neobične reakcije;
- nerazumevanje nepisanih društvenih pravila;
ograničena interakcija, posebno sa nepoznatim osobama ili u nepoznatim okolnostima.
P4. Koje su najčešće poteškoće koje imaju osobe sa autizmom u oblasti socijalne imaginacije?
- korišćenje igračaka kao običnih predmeta, npr. igranje sa točkovima automobila pre nego guranje automobila po zemlji;
- nemogućnost korišćenja imaginacije tokom igre ili u pisanom izražavanju;
- otpor prema promenama npr. histerično plakanje ukoliko dete vodimo u školu drugim putem, ili uznemirenost ukoliko je nešto raspoređeno drugačije;
- stalno ponavljanje iste igre, ponekad bazirane na ličnosti iz video-igrice ili sa televizije – nezainteresovanost za praćenje ideja drugih osoba.
P5. Koje još poteškoće postoje kod dece sa autizmom?
- senzorne poteškoće – mnoga deca imaju povišenu osetljivost na različite zvukove, boje, teksture ili ukuse koji im mogu izazvati bol ili iritaciju, tako da su često osetljivi na zvukove koji su svakog dana prisutni u učionici, kao što je škripa stolica po podu; takođe im mogu smetati zvukovi, boje, teksture ili mirisi koje druga deca ne primećuju;
- poteškoće u spavanju – jednom kada deca sa autizmom imaju određenu rutinu, veoma je teško promeniti je;
- poteškoće u ishrani – mogu biti osetljivi na određene teksture, ne žele da probaju nove stvari itd.;
- poteškoće razvijanja veština samostalnosti;
- opsesije ili insistiranje na određenim ritualima;
- strahovi i fobije od svakodnevnih stvari, kao što su reklame, slike u knjigama, određene pesme, plač male dece;
- teškoće u finoj motorici;
- teškoće u opažanju prostora;
- fokusiranje na nevažne detalje i zanemarivanje celine, npr. zagleda se u jednu tačku prljavštine na podu dok su usred igre jurenja;
- teškoće u proceni sopstvene ili tuđe bezbednosti, što ih čini veoma ranjivim.
P6. Šta da uradim kad primetim neka od gorenavedenih ponašanja kod mog deteta?
Potrebno je da se obratite njegovom pedijatru, koji ima mogućnost da Vas uputi na dijagnostiku u zdravstvene ustanove koje su nabrojane ispod sledećeg pitanja (P7.). Za prijem u ove ustanove neophodan je uput pedijatra.
P7. Koje su klinike za dijagnostiku i ranu intervenciju u Srbiji?
BEOGRAD:
Zavod za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Prof. dr Cvetko Brajović“
adresa: ul. Kralja Milutina br.52, tel: 011/2686-615, 011/2681-667, faks: 011/361-7932
e-mail: zav.zagp@open.telekom.rs
Institut za mentalno zdravlje
adresa: ul. Palmotićeva br. 37, tel: 011/330-75-00, faks: 011/3231-333
e-mail: verakrneta@eunet.rs
Klinika za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu
adresa: ul. dr Subotića br. 6a, tel: 011/265-83-55
e-mail: npk.zmaj@gmail.com
Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“
adresa: ul. Radoja Dakića br.6-8, Novi Beograd, tel:011/310-81-08, faks: 011/269-72-32
e-mail: info@imd.org.rs
Tiršova – Univerzitetska dečja klinika
adresa: ul. Tirošva br. 10, tel: 011/ 206-06-00; (pedijatrija) 011/206-06-60; (hospitalizacija deteta): 011/20 60 685
e-mail: klinika@udk.bg.ac.rs
NIŠ:
Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja
adresa: ul.Bulevar dr Zorana Đinđića br. 48, odeljenje za dečiju i adolescentnu psihijatriju
tel: 018/423-87-06
NOVI SAD:
Klinički centar Vojvodine – klinika za psihijatriju
adresa: ul. Hajduk Veljkova 1, tel. 021/484-34-84
e-mail: uprava@kcv.rs
U okviru Kliničkog centra nalazi se Centar za dečju i adolescentnu psihijatriju koji ima 3 odeljenja: Odeljenje za dečiju psihijatriju; Odeljenje za adolescentnu psihijatriju; Odeljenje dnevne bolnice. Od psihijatara dijagnozu autizma ili poremećaja iz spektra autizma najčešće postavljaju doc. dr Jasminka Marković i dr Boško Stokin, koji rade i ambulantno u okviru klinike.
P8. Šta je rana intervencija i koji je njen cilj?
Rana intervencija se odnosi na decu do pet godina, ali je najbolje otpočeti čim saznate za dijagnozu autizma. Rana intervencija predstavlja niz neophodnih tretmana (medicinskih, psiholoških, obrazovnih, socijalnih) usmerenih na decu koja pokazuju neki stepen zaostajanja u razvoju ili pripadaju nekoj rizičnoj grupi dece i njihove porodice u cilju zadovoljavanja njihovih potreba. Ranu intervenciju realizuju timovi, sačinjeni od različitih profila stručnjaka.
Cilj rane intervencije je da podstakne razvoj i pruži podršku detetu kako bi aktivno i što samostalnije učestvovalo u društvenom životu. Uzimajući u obzir specifičnosti autizma, kod ove dece neophodno je primeniti pristup koji na najbolji mogući način uzima u obzir sve njihove potrebe, kako bi poboljšali ponašanje i naučili nove veštine.
Svako dete mlađe od 3 godine koje zaostaje u razvoju, odnosno fizičkim ili mentalnim stanjem koje će verovatno rezultirati zastojem u razvoju, može da prima usluge rane intervencije koje su dostupne u razvojnim savetovalištima pri domovima zdravlja u gradovima u Republici Srbiji.
P9. Kome da se obratim u savetovalištu, i ko čini tim za ranu intervenciju?
Pedijatri, logopedi, psiholozi, socijalni radnici i medicinske sestre. Za uslugu rane intervencije potrebno je da se obratite pedijatru, koji procenjuje potrebu za daljim postupcima.
P10. Da li moje dete ima pravo na obrazovanje?
Prema Ustavu Republike Srbije svako ima pravo na obrazovanje.
P11. Koji zakon garantuje dostupnost obrazovanja za osobe ometene u razvoju?
Pravo na dostupno i adekvatno obrazovanje osobama sa autizmom garantuje Povelja o pravima osoba sa autizmom[1].
Prema članu 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kao opšti princip postavlja se jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etničke, religijske i druge pripadnosti, mestu boravka odnosno prebivališta, materijalnog ili zdravstvenog stanja, teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta. Posebna pažnja posvećuje se osobama sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i drugih osoba sa specifičnim teškoćama u učenju i podršci njihovom uključivanju u sistem, u skladu sa principima inkluzivnog obrazovanja.[2]
Član 6. istog zakona propisuje da lica sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njihove obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, uz pojedinačnu odnosno grupnu podršku ili u posebnoj predškolskoj grupi ili školi. Zakonodavstvo Republike Srbije potvrđuje uvođenje inkluzije u naš obrazovni sistem i garantuje jednake mogućnosti za obrazovanje i vaspitanje na svim nivoima i vrstama obrazovanja, u skladu sa potrebama i interesovanjima dece.[3]
[1] Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj,zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku („Službeni glasnik RS“ br.63/2010)
[2] Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“ br.115/05,107/09)
[3] Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju („Službeni glasnik RS“ br.55/2013)
P12. Da li je obrazovanje besplatno?
U ustanovi čiji je osnovač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave besplatno se obezbeđuje:
- osnovno obrazovanje i vaspitanje
- vaspitanje i obrazovanje dece u godini pred polazak u školu
- srednje obrazovanje redovnih i vanrednih učenika
- predškolski program za rad sa decom ometenom u razvoju (budžet Republike Srbije)
- prevoz, smeštaj i ishrana dece i učenika sa smetnjama u razvoju, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole radi pohađanja pripremnog predškolskog programa (obezbeđuje lokalna samouprava)
P13. Možemo li da dobijemo više informacija o osnovnom obrazovanju za decu sa smetnjama u razvoju?
Dete sa smetnjama u razvoju ima pravo na osnovno obrazovanje u školi, zajedno sa ostalim učenicima. Takođe, Zakon[1] propisuje i njegovo pravo na individualni obrazovni plan.[2]
Deca sa smetnjama u razvoju mogu pohađati školu za učenike ometene u razvoju, ali mogu ići i u redovnu školu. Dete može krenuti u osnovnu školu i godinu kasnije od svojih vršnjaka (članovi 18. i 55. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju)[3]
[1] Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju („Službeni glasnik RS“ br.55/2013)
[2] Zakon o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS“ br.107/2005)
[3] Zakon o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS“ br.107/2005)
P14. Koji je zadatak interresorne komisije?
Interresorne komisije procenjuju potrebu za pružanjem dodatne obrazovne i vaspitne podrške.
Postupak procene za pružanjem dodatne podrške vrši se po zahtevu roditelja odnosno staratelja i po službenoj dužnosti – na inicijativu obrazovne, zdravstvene ili ustanove socijalne zaštite, uz saglasnost roditelja odnosno staratelja. Ovaj postupak propisan je u Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku (članovi 4-14).
Zahtev sadrži:
- ime, prezime i jedinstveni matični broj deteta
- datum i mesto rođenja
- prebivalište deteta (ako je dete smešteno u ustanovi socijalne zaštite i podatke o ustanovi)
- ime i prezime roditelja odnosno staratelja i kontakt podatke podnosioca zahteva
- kontakt podatke izabranog lekara, razloge i obrazloženje za pokretanje postupka procene
- potpis lica koje predlaže pokretanje postupka procene
- potpis odnosno saglasnost roditelja, odnosno staratelja deteta
- datum i mesto podnošenja predloga za procenu
Zahtev (obrazac broj 1) podnosi se pedijatru koji ga obrađuje, unosi potrebne podatke i upućuje ga interresornoj komisiji, u roku od sedam dana od dobijanja zahteva. Interresorna komisija na osnovu utvrđene situacije ustanovljava podršku i preporučuje dodatnu podršku iz oblasti obrazovanja, zdravstvene ili socijalne zaštite, određuje način međusektorske saradnje sa ciljem uključivanja deteta u život zajednice.
Radu Komisije prisustvuje roditelj odnosno staratelj, a može se uključiti i lice, koje dobro poznaje dete (osoba od poverenja). Svaki član Komisije neposredno vrši opservaciju i utvrđuje potrebe deteta u okviru svoje nadležnosti, i daje svoje mišljenje o dodatnoj podršci (obrazac br.2).
Komisija je dužna da u roku od 45 dana od dana podnošenja zahteva za pokretanje postupka procene sačini zajedničko mišljenje, koje sadrži individualni plan podrške detetu (obrazac br.3). Mišljenje se dostavlja roditelju odnosno staratelju, koji može izjaviti prigovor Komsiji, u roku od osam dana od dana dostavljanja.
Mišljenje Komisije sadrži:
- lične podatke o detetu
- podatke o članovima Komisije
- mesto obavljanja procene
- metodologiju procene – instrumenti i tehnika
- opis deteta i okolnosti u kojima žive dete i porodica
- identifikovane prepreke sa kojima se dete suočava
- individualni plan podrške detetu, zasnovan na pravima i uslugama u okviru sistema zaštite, proceni potreba za pružanjem dodatne podrške detetu, vrsti podrške i načinu ostvarivanja u cilju prevazilaženja prepreka kroz interresornu saradnju
- vremenski rok za realizaciju podrške dodatnih mera podrške
- mesto realizacije dodatne podrške
P15. Po kom obrazovnom programu se radi sa decom ometenom u razvoju?
Sa decom ometenom u razvoju radi se po Nacionalnom programu za osnovno i srednje obrazovanje, ali se za svako dete pravi individualni obrazovni plan za savladavanje gradiva. (Više detalja o individualnom obrazovnom planu možete pročitati u narednom pitanju P16.)
P16. Šta je individualni obrazovni plan (IOP)?
Individualni obrazovni plan (IOP) je osnovni instrument i dokument kojim se reguliše i obezbeđuje prilagođavanje škole i nastave obrazovnim potrebama dece i učenika koji (iz bilo kog razloga) nisu mogli da se uklope u postojeći vaspitno-obrazovni proces ili školski program.
U užem smislu značenja, IOP predstavlja pisani dokument ustanove, koji definiše i sadrži sve komponente koje su potrebne za kvalitetno obrazovanje konkretnog deteta ili učenika, a to su:
- lični podaci i pedagoški profil deteta/učenika
- procena potreba za podrškom (vrste/mere i svrha podrški)
- plan aktivnosti sa definisanim oblastima, ciljevima/ishodima, koracima i njihovim trajanjem i učestalošću, kao i načinom procene postignuća
- saglasnost roditelja/staratelja na IOP
Krajnji cilj IOP-a jeste postizanje optimalnih obrazovno-vaspitnih postignuća deteta/učenika i njegovo osposobljavanje za kvalitetan i samostalan život u zajednici. IOP u ustanovi donosi pedagoški kolegijum na predlog stručnog tima za inkluzivno obrazovanje (STIO), odnosno tima za pružanje dodatne podrške detetu/učeniku (IOP tim). Roditelj, odnosno staratelj učestvuje u izradi IOP-a i daje saglasnost za sprovođenje IOP-a. U prvoj godini upisa u ustanovu, IOP se donosi i vrednuje tromesečno, a u svim narednim godinama na kraju ili početku svakog polugodišta ili radne godine. Nastavnik i vaspitač pri planiranju svog rada u odeljenju, odnosno grupi usklađuje svoj plan sa IOP-om deteta/učenika. Sprovođenje IOP-a prati prosvetni savetnik (prema ZOSOV-u, član 77). Primena inkluzivnog obrazovanja na nivou ustanove zahteva uspostavljanje fizičkih, organizacionih, profesionalnih i proceduralnih pretpostavki za uvođenje i uspešnu primenu individualizacije i IOP-a.
P17. Koji udžbenici su potrebni za nastavu za učenike sa smetnjama u razvoju?
Za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, udžbenici se prilagođavaju, u skladu sa njihovim potrebama.
P18. Koje su obaveze pedagoškog asistenta i ko ima pravo na pedagoškog asistenta?
U članu 117. Zakona o obrazovanju, navodi se da dete i učenik ometen u razvoju ima pravo na pomoć i dodatnu podršku pedagoškog asistenta. Pedagoški asistent pomaže vaspitačima, nastavnicima i stručnim saradnicima.
U radu sarađuje sa roditeljima, odnosno starateljima. U dogovoru sa direktorom sarađuje sa nadležnim ustanovama, organizacijama, udruženjima i jedinicom lokalne samouprave. Može biti angažovan za jedno ili više dece. Finansiranje pedagoških asistenata je u nadležnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
P19. Koje su obaveze ličnog pratioca i kako se ostvaruje pravo na ličnog pratioca u Srbiji?
Prema Pravilniku o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite, u članu 83., stoji da je lični pratilac dostupan detetu sa invaliditetom odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je potrebna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitnoobrazovnu ustanovu, odnosno školu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole.
Usluga ličnog pratioca deteta obezbeđuje se u trajanju do 40 časova nedeljno, u skladu sa procenjenim potrebama korisnika, o čemu odlučuje Gradski centar za socijalni rad donošenjem rešenja. Finansiranje ličnog pratioca je u nadležnosti lokalne samouprave.
Izvor: http://www.gcsrbg.org/index.php/2014-01-08-10-22-16/2016-07-21-09-38-58
P20. Možemo li da dobijemo više informacija o predškolskom obrazovanju?
Pod predškolskim uzrastom podrazumeva se uzrast dece od 6 meseci do polaska u osnovnu školu.[1]
Prema članu 30. Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, u vaspitne grupe koje se organizuju u ustanovama predškolskog vaspitanja za decu sa smetnjama u razvoju (razvojne grupe).
Deca sa smetnjama u razvoju imaju pravo na predškolsko obrazovanje i vaspitanje u vaspitnoj grupi uz dodatnu podršku i individualnovaspitni plan i u razvojnoj grupi, na osnovu individualno vaspitnoobrazovnog plana.
Predškolska ustanova koja je upisala dete ometeno u razvoju može da utvrdi potrebu za pružanjem dodatne podrške (obrazovne, zdravstvene, socijalne). Zahtev se upućuje izabranom lekaru nadležnog doma zdravlja, odnosno interresornoj komisiji za procenu potreba i za pružanje podrške (član 34)
U jednoj vaspitnoj grupi ne može da bude više od dva deteta ometena u razvoju (član 34).
Prilikom upisa dete sa smetnjama u razvoju može da se uključi u vaspitnu grupu. Tokom pohađanja predškolskog programa prati se razvoj deteta ometenog u razvoju i na osnovu predloga pedagoškog kolegijuma i stručnog tima za inkluzivno obrazovanje, može se prebaciti iz razvojne u vaspitnu grupu (član 34).
Dodatnu podršku deci ometenoj u razvoju pruža pedagoški asistent, u skladu sa njihovim potrebama (član 46).
[1] Zakon o pravima pacijenata („Službeni glasnik RS“,br.45/2013)
P21. Da li postoji finansijska podrška za moje dete u predškolskom obrazovanju?
Član 9. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom kaže da roditelji dece ometene u razvoju imaju pravo na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi.[1]
Potrebno je da roditelj odnosno staratelj deteta odnese zahtev opštinskoj ili gradskoj upravi i priloži sledeću dokumentaciju:
- akt o razvrstavanju deteta sa smetnjama u razvoju
- rešenje o ostvarenom pravu na dečji dodatak – za dete koje boravi u redovnoj vaspitnoj grupi
- potvrdu predškolske ustanove o upisu deteta u razvojnu odnosno redovnu vaspitnu grupu sa podacima o dužini dnevnog boravka deteta
Roditelji imaju pravo na naknadu troškova ako nije ostvaren dečji dodatak, a dete pohađa razvojnu grupu u predškolskoj ustanovi. Rešenje o ostvarivanju ovog prava dobija se u roku od 30 odnosno 60 dana. Na dobijeno rešenje može se uložiti žalba u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
[1] Zakon o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS“ br.107/2005)
P22. Možemo li da dobijemo više informacija o srednjem obrazovanju za decu sa smetnjama u razvoju?
Učenici sa smetnjama u razvoju pohađaju školu za učenike sa smetnjama u razvoju, u kojima se ostvaruje obrazovanje i vaspitanje za odgovarajuća zanimanja, na osnovu mišljenja Interresorne komisije za procenu dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške, uz saglasnost roditelja.[1]
Razvojni plan, koji je škola u obavezi da donese, sadrži i mere za unapređivanje dostupnosti odgovarajućih oblika podrške i razumnih prilagođavanja i kvaliteta obrazovanja i vaspitanja za učenike kojima je potrebna dodatna podrška.
U skladu sa potrebama učenika i odraslog sa smetnjama u razvoju, škola obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka i donosi i individualni obrazovni plan. Cilj dodatne podrške je uključivanje učenika u redovan obrazovnovaspitni rad i priprema za svet rada (članovi 12. i 34. Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju). U sprovođenju inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja i dodatne podrške, direktor, nastavnik, stručni saradnik, vaspitač, pedagoški i andragoški asistent i roditelj mogu dobiti posebnu stručnu pomoć od lica kompetentnih u oblasti inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja i škole koje su postigle dobre rezultate u pogledu inkluzije. Za učenike sa smetnjama u razvoju koji su uključeni u sistem redovnog obrazovanja ostvaruje se dodatna podrška u skladu sa individualnim obrazovnim planom (IOP). U školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju može da se upiše lice na osnovu mišljenja interresorne komisije i uz saglasnost roditelja odnosno staratelja.
Starosna granica za upis učenika sa smetnjama u razvoju može se utvrditi drugačije od redovne. Prema članu 40. Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, redovan učenik prvog razreda škole je lice koje je upisano u prvi razred radi sticanja srednjeg obrazovanja i vaspitanja, ili obrazovanja za rad i mlađe je od 17 godina, a vanredan učenik prvog razreda škole je lice upisano u prvi razred srednjeg obrazovanja za rad i starije je od 17 godina. Izuzetno od ovog pravila, lice iz osetljivih društvenih grupa može da stiče obrazovanje i vaspitanje za rad u svojstvu vanrednog učenika, ako opravda nemogućnost redovnog pohađanja nastave, uz saglasnost ministra. Isti član Zakona predviđa da se nastavnim planom i programom za muzičko, odnosno baletsko obrazovanje i vaspitanje i za obrazovanje i vaspitanje učenika sa smetnjama u razvoju može se utvrditi druga starosna granica za upis u školu.
[1] Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“ br.115/05,107/09)
P23. Da li učenik sa smetnjama u razvoju može da polaže maturu?
Učenik sa smetnjama u razvoju polaže opštu maturu u uslovima koji mu omogućuju otklanjanje prepreka. On može da bude oslobođen od polaganja dela maturskog ispita iz predmeta za koji su mu tokom obrazovanja prilagođavani standardi postignuća, ili da taj deo polaže u skladu sa individualnim obrazovnim planom, o čemu odluku donose tim za inkluzivno obrazovanje i tim za dodatnu podršku.
Takođe, učenik sa smetnjama u razvoju polaže stručnu i umetničku maturu u uslovima koji mu omogućuju otklanjanje prepreka i može da bude oslobođen od polaganja dela maturskog ispita iz predmeta za koji su mu tokom obrazovanja prilagođavani standardi postignuća, ili da taj deo polaže u skladu sa individualnim obrazovnim planom, o čemu odluku donose tim za inkluzivno obrazovanje i tim za dodatnu podršku. Ista pravila važe i za polaganje završnog ispita srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja i sve ispite drugih oblika stručnog obrazovanja (član 68)
P24. Možemo li da dobijemo više informacija o visokom obrazovanju za decu sa smetnjama u razvoju?
Lice sa smetnjama u razvoju može se upisati u ustanovu visokog obrazovanja, shodno načelu poštovanja ljudskih prava i građanskih sloboda, uključujući zabranu svih vidova diskriminacije. Pravo na upis imaju sva lica sa prethodno stečenim srednjim obrazovanjem „bez obzira na postojanje senzornog ili motornog hendikepa“ [1]
- Svako dete ima temeljno pravo na obrazovanje i mora mu se pružiti prilika da postigne i održava jedan prihvatljiv nivo učenja;
- Svako dete ima jedinstvene karakteristike, interese, sposobnosti potrebe za učenjem;
- Obrazovni sistemi bi trebalo biti planirani i obrazovni programi implementirani tako da vode računa o širokoj raznolikosti ovih karakteristika i potreba;
- Oni sa posebnim obrazovnim potrebama moraju imati pristup redovnim školama koje bi im bile prilagođene putem odgovarajućih pedagoških nastojanja, kojima je moguće izaći u susret tim potrebama;
- Redovne škole sa ovakvom inkluzivnom orijentacijom su najefikasniji načini suzbijanja diskriminatorskih stavova, kreiranja otvorenih zajednica, izgradnje inkluzivnog društva i ostvarivanja obrazovanja za sve; štaviše, one obezbeđuju efikasnije obrazovanje za većinu dece i unapređuju efikasnost i isplativost celokupnog obrazovnog sistema.[2]
[1] Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“ br.115/05,107/09)
[2] Zakon o socijalnoj zaštiti („Službeni glasnik RS“ br.24/2011)
P25. Koji zakoni garantuju zabranu nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja učenika?
Prema članu 45. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u školskim ustanovama je zabranjeno svako fizičko, psihičko i socijalno nasilje; zlostavljanje i zanemarivanje učenika; fizičko kažnjavanje i vređanje ličnosti odnosno seksualna zloupotreba dece. Pod socijalnim nasiljem podrazumeva se isključivanje deteta i učenika iz grupa vršnjaka i različitih oblika socijalnih aktivnosti ustanove.
P26. Da li u nekim slučajevima zakon propisuje novčano kažnjavanje za obrazovnu ustanovu?
Zakon propisuje novčano kažnjavanje za obrazovnu ustanovu ako ne donese ili ne ostvaruje individualni obrazovni plan, ne upiše dete u predškolsku ustanovu odnosno osnovnu školu radi pohađanja pripremnog školskog programa, ili ne upiše dete koje ima prebivalište na području škole (član 161. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja RS).
P27. Kako moje dete sa autizmom može ostvariti osnovnu zdravstvenu zaštitu?
Osobe sa autizmom mogu ostvariti osnovnu zdravstvenu zaštitu u domu zdravlja na teritoriji opštine na kojoj imaju prebivalište odnosno boravište, kod izabranog lekara.
Odlukom o učešću osiguranih lica u troškovima zdravstvene zaštite, u članu 5. propisano je da lica koja ostvaruju naknadu za tuđu negu i pomoć (osobe sa autizmom) oslobođeni su od plaćanja učešća u troškovima zdravstvene zaštite, što se može dokazati zdravstvenom knjižicom i ispravom nadležnog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja.[1]
Osoba sa autizmom odnosno njegov roditelj ili staratelj ima pravo na informacije, preventivne mere, kvalitet pružanja zdravstvene usluge, bezbednost, obaveštenje, slobodan izbor, drugo stručno mišljenje, privatnost i poverljivost, pravo uvida u svoju medicinsku dokumentaciju i da slobodno odlučuje o svemu što se tiče njegovog zdravlja, bez diskriminacije[2] (članovi 6-24. Zakona o pravima pacijenata).
Zakonom o zdravstvenom osiguranju u čl.30 propisuje se koja su prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja:
- Pravo na zdravstvenu zaštitu
- Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika
- Pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite[3]
[1] Zakon o socijalnoj zaštiti („Službeni glasnik RS“ br.24/2011)
[2] Zakon o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS BR.25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“,br.46/95-dr.zakon,18/2005-dr.zakon,85/2012,45/2013-dr.zakon i 55/2014)
[3] Porodični zakon RS („Službeni glasnik RS“ br. 18/2005,72/2011)
P28. Da li moje dete sa autizmom ima pravo na zdravstvenu zaštitu iako ostvaruje pravo na tuđu negu i pomoć?
Lica koja ostvaruju pravo na tuđu negu i pomoć, odnosno osobe sa autizmom, imaju pravo na zdravstvenu zaštitu u punom iznosu iz sredstava zdravstvenog osiguranja bez plaćanja participacije (član 50. Zakona o zdravstvenom osiguranju). Član 79. istog zakona kaže da osiguraniku pripada naknada zarade zbog nege obolelog člana uže porodice mlađeg od sedam godina života ili starijeg člana uže porodice koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, u svakom pojedinačnom slučaju bolesti najduže do 15 dana, a ako je oboleli odnosno povređeni član uže porodice stariji od sedam godina života, najduže do sedam dana.[1] Izuzetno, kada postoje opravdani razlozi koji se odnose na zdravstveno stanje člana uže porodice, prvostepena lekarska komisija može produžiti trajanje privremene sprečenosti za rad zbog nege člana uže porodice, najduže do 30 dana za negu deteta mlađeg od sedam godina života ili starijeg člana uže porodice koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, odnosno do 14 dana za negu člana uže porodice koji je stariji od sedam godina.[2]
U slučaju teškog oštećenja zdravstvenog stanja deteta do navršenih 18 godina života zbog teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti, ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta, drugostepena lekarska komisija može, na predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijernom nivou u kojoj se dete leči, kao i uputa izabranog lekara, produžiti pravo na naknadu zarade zbog nege člana uže porodice do 4 meseca.[3]
Ukoliko se dete mlađe od 18 godina života odnosno starije lice koje je teže telesno ili duševno ometeno u razvoju, upućuje na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, pratilac lica ima pravo na naknadu troškova prevoza – i kad se sam vraća u svoje mesto prebivališta odnosno boravišta, ili kada odlazi u drugo mesto radi praćenja osiguranog lica.[4] (član 108) U Zakonu o zdravstvenom osiguranju se napominje da se licu obezbeđuje pratilac „ako je to neophodno“. Smatra se da je neophodno kad je povreda ili oboljenje pojedinih telesnih ili psihičkih funkcija takvo da to lice nije u stanju da samostalno obavlja aktivnosti svakodnevnog života.
[1] Zakon o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“br.25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“,br.46/95-dr.zakon,18/2005-dr.zakon,85/2012,45/2013-dr.zakon i 55/2014)
[2] Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS“ br.36/2009,32/2013)
[3] Porodični zakon RS („Službeni glasnik RS“ br.18/2005,72/2011)
[4] Zakon o radu RS („Službeni glasnik RS“ br.24/2005,61/2005,54/2009,32/2013,75/2014)
P29. Šta da radim ukoliko moje dete sa autizmom ima problem sa zubima?
Jedna od usluga koju možete dobiti pri Klinici za dečju i preventivnu stomatologiju u Beogradu je i priprema Vašeg deteta za sanaciju zuba pod opštom anestezijom.
Ukoliko pregled pacijenta iz tehničkih ili praktičnih razloga nije moguće obaviti u Centru za rad sa licima sa posebnim potrebama, može ga obaviti stomatolog u mestu stanovanja pacijenta. Stomatološki pregled je važan zbog planiranja obima intervencije i dužine njenog trajanja.
Pre sanacije zuba pod opštom anestezijom potrebno je pribaviti sledeće laboratorijske analize i nalaze:
- Kompletna krvna slika (Er, Le, Le formula, Hb, MCV, MCH, MCHC, SE), glukoza, urea, kreatinin, AST, ALT, Na i K
- Vreme krvarenja i vreme koagulacije
- Pregled mokraće
- EKG
- Rdg pluća (samo ako zahteva lekar koji vodi osnovno oboljenje)
- Analize krvi za hepatitis „B”, „C” i HIV
- Ortopantomografski snimak (može se uraditi na fakultetu)
Na osnovu ovih analiza, kao i na osnovu anamneze i detaljnog fizikalnog pregleda, pedijatar ili lekar koji vodi osnovno oboljenje daje mišljenje da li se stomatološka intervencija može obaviti pod opštom anestezijom ili je potrebna dodatna priprema. Saglasnost mora biti u pisanoj formi i overena faksimilom. Na uputu je obavezno napisati dijagnozu i šifru osnovne bolesti. Roditelji i staratelji treba da se jave Klinici za dečju i preventivnu stomatologiju u Beogradu, ul. dr Subotića br.11, telefon: 011/268-45-81, radi potvrde termina stomatološke intervencije tri dana pre iste. U odsustvu roditelja ili staratelja neophodno je priložiti pisanu saglasnot istih za obavljanje intervencije. Ukoliko se pacijent neposredno pre intervencije razboli (prehlada, temperatura…), intervencija u opštoj anesteziji se ne može izvesti, pa se mole roditelji ili staratelji da, što je moguće pre, otkažu intervenciju, kako bi u tom terminu moglo biti obavljeno zbrinjavanje drugog lica.
Iz doma zdravlja potrebno je pribaviti dva uputa:
- Uput za dnevnu bolnicu (stacionarno lečenje) sa šifrom osnovnog oboljenja, za Stomatološki fakultet (izdaje pedijatar)
- Uput za kliniku za dečju stomatologiju, Stomatološki fakultet (izdaje dečji stomatolog)
Na dan intervencije:
- Pacijent ne sme ništa da jede ni da pije, niti da uzima bilo kakve lekove
- Ukoliko pacijent uzima neku terapiju NEOPHODNO je konsultovati se o njenom uzimanju na dan intervencije sa anesteziologom (Klinika za maksilofacijalnu hirurgiju, Beograd, ul. dr Subotića br.4, tel: 011/268-50-64. U protivnom, pacijent može biti vraćen neposredno pre intervencije.
- Sa svakim pacijentom mora doći zdrav punoletan pratilac, koji će biti upoznat sa detaljima o postanestetičkom ponašanju pacijenta. Pacijenti, posebno oni iz unutrašnjosti OBAVEZNO, treba da dolaze ličnim vozilom ili bolničkim kolima. Nikako ne treba dolaziti javnim prevozom (autobus,voz) zbog stanja pacijenta nakon opšte anestezije.
Nakon intervencije:
- U dnevnoj bolnici pacijent ostaje najmanje dva sata, prema potrebi i duže, a ukoliko anesteziolog odredi, pacijent može biti primljen i u stacionar Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju radi daljeg lečenja.
- Pacijent napušta dnevnu bolnicu kada anesteziolog odredi.
- Osoba operisana u opštoj anesteziji ne sme da jede niti da pije najmanje dva sata posle buđenja iz anestezije.
Zakazivanje na broj telefona: 011/268-45-81.
P30. Na koju finansijsku pomoć može da računa porodica osobe sa autizmom?
Članom 9. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom predviđeno je da su prava na finansijsku podršku porodici sa decom:
- naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
- roditeljski dodatak;
- dečiji dodatak;
- naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja;
- naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju (videti pod predškolsko obrazovanje);
- regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica.[1]
Zaposleni ostvaruju pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta (član 10. istog zakona).
Pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta ostvaruje jedan od roditelja deteta mlađeg od 5 godina kome je zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti neophodna posebna nega.
Roditelj iz Beograda podnosi zahtev u Sekretarijatu za socijalnu zaštitu, Beograd, ul. 27.marta br. 43-45, uz sledeću dokumentaciju:
- popunjen zahtev
- fotokopija zdravstvene dokumentacije deteta
- fotokopija zdravstvene knjižice podnosioca
Roditeljski dodatak ostvaruje majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete pod uslovom da je državljanin Republike Srbije, da ima prebivalište u Republici Srbiji i da ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (član 14). Ovo pravo priznaće se, izuzetno ako je dete prethodnog reda rođenja smešteno u ustanovu zbog potrebe kontinuirane zdravstvene zaštite i nege, odnosno ako postoji opravdani razlog za smeštaj deteta prethodnog reda rođenja sa smetnjama u mentalnom razvoju stepena teže i teške mentalne ometenosti, sa teškim telesnim oboljenjima i oštećenjima, kao i sa višestrukim smetnjama u razvoju, a po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za socijalna pitanja (član 14).
Dečiji dodatak ostvaruje jedan od roditelja koji neposredno brine o detetu, koji je državljanin Republike Srbije, ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije i ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, za prvo, drugo, treće i četvrto dete po redu rođenja u porodici, od dana podnetog zahteva, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 17). Pod ovim uslovima pravo na dečiji dodatak ima i hranitelj i staratelj deteta.
Dečiji dodatak pripada i posle navršenih 19 godina života za dete za koje je donet akt o razvrstavanju, sve dok je obuhvaćeno vaspitnoobrazovnim programom i programom osposobljavanja za rad, a za dete nad kojim je produženo roditeljsko pravo najduže do 26 godina (član 17).[2]
[1] Zakon o porezu na upotrebu,držanje i nošenje („Službeni glasnik RS“ br.101/2010)
[2] Carinski zakon ( „Službeni glasnik RS“ br.18/2010,111/2012)
P31. Da li udruženje Autizam Srbija daje finansijsku pomoć?
Ne.
P32. Da li moje dete ima pravo na socijalnu zaštitu?
Svaki pojedinac i porodica, bez diskriminacije ima pravo na pomoć i podršku, pružanjem usluga socijalne zaštite i materijalnom podrškom, zbog savladavanja socijalnih i životnih teškoća.[1]
Prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, u članovima 34-39 propisuje se da korisnik ima pravo na:
- Informisanje
- Učešće u donošenju odluka
- Slobodan izbor socijalne zaštite
- Poverljivost podataka
- Privatnost
- Pritužbu
Članom 40. istog zakona regulisane su grupe usluga socijalne zaštite:
- Usluge procene i planiranja – procena stanja, potreba, snaga i rizika korisnika i drugih značajnih osoba u njegovom okruženju; procena staratelja, hranitelja i usvojitelja; izrada individualnog i porodičnog plana pružanja mera usluga i mera pravne zaštite i drugih procena i planova;
- Dnevne usluge u zajednici – dnevni boravak, pomoć u kući; svratište i druge usluge koje podržavaju boravak korisnika u porodici i neposrednom okruženju. Uslugu pruža lokalna samouprava.
- Usluge podrške za samostalan život – stanovanje uz podršku; personalna asistencija; obuka za samostalan život i druge vrste podrške neophodne za aktivno učešće korisnika u društvu;
- Savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge – intenzivne usluge podrške porodici koja je u krizi; savetovanje i podrška roditelja, hranitelja i usvojitelja, podrška porodici koja se stara o svom detetu ili odraslom članu porodice sa smetnjama u razvoju; održavanje porodičnih odnosa i ponovno spajanje porodice; savetovanje i podrška u slučajevima nasilja, porodična terapija; medijacija; SOS telefoni, aktivacija i druge savetodavne i edukativne usluge i aktivnosti;
- Usluge smeštaja – smeštaj u srodničku, hraniteljsku ili drugu porodicu za odrasle i starije; domski smeštaj; smeštaj u prihvatilište i druge vrste smeštaja. Uslugu pruža lokalna samouprava.
[1] Uredbi o utvrđivanju mera podrške i bližih uslova u pogledu kriterijuma za određivanje ugroženih potrošača pro nabavci opreme za prijem signala digitalne televizije
P33. Da li i na koje usluge, novčanu pomoć i prava imaju osobe sa autizmom i njihove porodice?
Zakonom o socijalnoj zaštiti propisane su usluge i prava koje osobe sa autizmom i njihove porodice ostvaruju preko centara za socijalni rad, prema svom prebivalištu odnosno boravištu, a finansiraju se iz budžeta Republike Srbije i to su:
Usluge
Usluge i prava koje osobe sa autizmom i njihove porodice ostvaruju preko centara za socijalni rad, prema svom prebivalištu odnosno boravištu, a finansiraju se iz budžeta lokalne samouprave su:
- jednokratna pomoć (član 110.Zakona)
- stanovanje uz podršku (član 45.Zakona)
- dnevni boravak (član 44. Zakona)
Novčana pomoć
Novčana socijalna pomoć pripada pojedincu, odnosno porodici, koja svojim radom, prihodima od imovine ili iz drugih izvora ostvaruje prihod manji od iznosa novčane socijalne pomoći utvrđene zakonom. Međutim, ovo pravo može ostvariti radno sposoban pojedinac, odnosno član porodice ako se sam stara o svom detetu sa smetnjama u razvoju, tako da ne može da bude radno angažovan (član 83).
Pojedinac koji je nesposoban za rad odnosno porodica čiji su svi članovi nesposobni za rad i jednoroditeljska porodica imaju pravo na uvećanu novčanu socijalnu pomoć, odnosno nezaposleno lice koje se stara o članu porodice koji je korisnik prava na pomoć i negu.
Pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica
Pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica usklađuje se sa indeksom potrošačkih cena dva puta godišnje – članovi 85,92,93,94).
Zahtev za ostvarivanje ovog prava podnosi se nadležnom centru za socijalni rad prema prebivalištu odnosno boravištu. Potrebno je podneti i:
- predlog za veštačenje od lekara opšte prakse (izabranog lekara)
- fotokopiju zdravstvene knjižice
- fotokopiju lične karte
- najnoviji nalaz specijaliste
- fotokopiju rešenja o razvrstavanju
- izvod iz matične knjige rođenih
- uverenje da se ne prima penzija ili dodatak za tuđu negu i pomoć preko fonda PIO
- uverenje o državljanstvu (ako mesto rođenja nije u Republici Srbiji)
Ukoliko je lice nezadovoljno odlukom Centra za socijalni rad, rok za žalbu je 15 dana od dana prijema rešenja. O žalbi na rešenje centra za socijalni rad o pravu na novčanu socijalnu pomoć, pravu na dodatak za pomoć i negu drugog lica i uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, rešava ministar nadležan za socijalnu zaštitu. O žalbi na rešenje centra za socijalni rad sa teritorije AP Vojvodine, o pravu na novčanu socijalnu pomoć, pravu na dodatak za pomoć i negu drugog lica i uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica rešava pokrajinski organ uprave nadležan za socijalnu zaštitu. O žalbi na rešenje centra za socijalni rad sa teritorije grada Beograda o pravu na novčanu socijalnu pomoć, pravu na dodatak za pomoć i negu drugog lica i uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica rešava gradska uprava grada Beograda (član 103. Zakona o socijalnoj zaštiti).[1]
Jedan od roditelja koji nije u radnom odnosu a najmanje 15 godina neposredno neguje svoje dete koje je ostvarilo pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, ima pravo na posebnu novčanu naknadu u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja u visini najniže penzije u osiguranju zaposlenih, kad navrši opšti starosni uslov za ostvarivanje penzije prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, ako nije ostvario pravo na penziju-socijalne penzije (član 94).
Pravo na pomoć za osposobljavanje za rad – ostvaruje se u vidu troškova osposobljavanja za rad, troškova smeštaja u dom učenika i naknadu troškova prevoza u visini najniže cene javnog saobraćaja, koje se isplaćuje preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, ili drugoj organizaciji u kojoj se osposobljavanje obavlja (član 109).
[1] Zakon o zabrani diskriminacije (“Sl. glasnik RS”, br. 22/2009)
P34. Kako moje dete može da ostvari pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje?
Za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja nadležan je Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (filijala Fonda) kod koga je osiguranik bio osiguran u momentu sticanja osnova invalidnosti, kojima se sva zaintersovana lica mogu obratiti za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.[1]
Prema članu 28. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, dete sa invaliditetom ima pravo na porodičnu penziju. Postupak se pokreće po službenoj dužnosti.
[1] Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“ br.34/03,64/04,84/04)
P34a. Kakva je zakonska regulativa zapošljavanja osoba sa invaliditetom?
Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom uređuje:
- Podsticaje za zapošljavanje radi stvaranja uslova za ravnopravno uključivanje osoba sa invaliditetom na tržište rada
- Procenu radne sposobnosti
- Profesionalnu rehabilitaciju
- Obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom
- Uslove za osnivanje i obavljanje delatnosti preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i drugih posebnih oblika zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom
- Druga pitanja od značaja za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom[1]
Član 4. reguliše ko prema Zakonu ima status osobe sa invaliditetom:
- Ratni vojni invalid
- Mirnodopski vojni invalid
- Civilni invalid rata
- Lice kome je izvršena kategorizacija i drugo lice kome je utvrđena invalidnost
- Lice kome je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđena kategorija invalidnosti, odnosno preostala radna sposobnost
- Lice kome se, u skladu sa ovim zakonom, proceni radna sposobnost saglasno kojoj ima mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja
Prema članu 6.osoba sa invaliditetom, može da ostvari pravo na:
- Na utvrđivanje statusa i procenu radne sposobnosti
- Na podsticanje zapošljavanja, radne i socijalne uključenosti i afirmaciju jednakih mogućnosti na tržištu rada
- Na mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije
- Na zapošljavanje pod opštim uslovima
- Na zapošljavanje pod posebnim uslovima
- Na mere aktivne politike zapošljavanja
- Na zapošljavanje u posebnim organizovanim oblicima zapošljavanja i radnog angažovanja
- Na druga prava
Član 34. predviđa da pored zapošljavanja na otvorenom tržištu rada, postoji i mogućnost zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom u okviru:
- Preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom
- Radnog centra
- Socijalnog preduzeća i organizacije
Radni centar je oblik ustanove koji obezbeđuje radno angažovanje kao radno terapijsku aktivnost osoba sa invaliditetom koje se ne mogu zaposliti ili održati zaposlenje ni pod opštim ni pod posebnim uslovima, odnosno čiji je radni učinak manji od jedne trećine radnog učinka zaposlenog na uobičajenom radnom mestu. Radno angažovanje osoba sa invaliditetom u radnom centru je dugotrajan oblik profesionalne rehabilitacije u skladu sa psihičkim i fizičkim mogućnostima i željama osobe sa invaliditetom i mogućnostima radnog centra.
Socijalno preduzeće je privredno društvo koje se osniva za obavljanje delatnosti koja je usmerena na zadovoljenje potreba osoba sa invaliditetom i koje zapošljava najmanje jednu osobu sa invaliditetom.
Socijalna organizacija je oblik organizovanja koji se osniva za obavljanje delatnosti koja je usmerena na zadovoljenje potreba osoba sa invaliditetom i koja zapošljava najmanje jednu osobu sa invaliditetom.
Nacionalna služba za zapošljavanje propisuje mere aktivne politike zapošljavanja u cilju podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom.[2]
Osoba sa autizmom može da bude uključena u radno angažovanje, u skladu sa njenim mogućnostima, ako nije lišena poslovne sposobnosti.
Prema članu 147. Porodičnog zakona, ukoliko je osoba sa autizmom lišena poslovne sposobnosti, njegova poslovna sposobnost izjednačava se sa poslovnom sposobnošću mlađeg maloletnika[3], dok prema važećem radnom zakonodavstvu, radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima[4](član 24).
[1] Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS“ br.36/2009,32/2013)
[2] http://www.nsz.gov.rs
[3] Porodični zakon RS („Službeni glasnik RS“ br.18/2005,72/2011)
[4] Zakon o radu RS („Službeni glasnik RS“ br.24/2005,61/2005,54/2009,32/2013,75/2014
P35. Da li osobe sa autizmom rade i zarađuju kada postanu punoletne? Šta znači lišavanje poslovne sposobnosti?
Porodični zakon Republike Srbije[1] propisuje da se punoletstvo stiče sa navršenom 18. godinom života. Punoletstvom se stiče i potpuna poslovna sposobnost, a prestaje roditeljsko pravo (član 11).
Prema članu 146. Porodičnog zakona, punoletna osoba koja zbog bolesti ili smetnji u psihofizičkom razvoju nije sposobna za normalno rasuđivanje, te zbog toga nije u stanju da se sama stara o sebi i zaštiti svojih prava i interesa, može biti potpuno lišena poslovne sposobnosti. Poslovna sposobnost osobe potpuno lišene poslovne sposobnosti izjednačava se sa poslovnom sposobnošću mlađih maloletnika (dete ispod 14 godina).
Zakon o vanparničnom postupku uređuje postupak za lišenje poslovne sposobnosti, u članovima 31 – 44). On je hitan, sud ga pokreće i vodi po službenoj dužnosti ili po predlogu organa starateljstva, bračnog druga, deteta ili roditelja osobe kod koje su se stekli zakonski uslovi za lišenje poslovne sposobnosti. Postupak se pokreće i po predlogu babe, dede, brata, sestre, kao i unuka, ako sa tom osobom žive u porodičnoj zajednici.[2]
Predlog mora da sadrži činjenice na kojima se zasniva, kao i dokaze kojima se te činjenice utvrđuju ili čine verovatnim. Ako osoba prema kojoj je pokrenut postupak lišenja poslovne sposobnosti ima nepokretnu imovinu, sud će bez odlaganja izvestiti organ koji vodi zemljišne knjige ili druge javne knjige o evidenciji nepokretnosti, radi zabeležbe postupka.[3] O pokretanju postupka obaveštava se i matičar koji vodi matičnu knjigu rođenih za tu osobu.
U ovom postupku sud odlučuje na osnovu rasprave na ročištu. Na ročište se pozivaju, pored organa starateljstva, lice prema kome se postupak vodi, njegov staratelj odnosno privremeni zastupnik i predlagač. Sud će lično saslušati lice prema kome se postupak vodi, a ako se isto nalazi u zdravstvenoj organizaciji, saslušaće se u toj organizaciji, gde će se održati i ročište.
Sud može da odustane od saslušanja lica prema kome se postupak vodi, ako bi to moglo da bude štetno po njegovo zdravlje, ili ako saslušanje uopšte nije moguće s obzirom na duševno i fizičko stanje tog lica.
Sud je dužan da sasluša staratelja, odnosno privremenog zastupnika, predlagača i druga lica koja mogu da daju potrebna obaveštenja o životu i ponašanju lica prema kome se postupak vodi. Lice prema kome se postupak vodi mora da bude pregledano od najmanje dva lekara odgovarajuće specijalnosti, koji će dati nalaz i mišljenje o duševnom stanju i sposobnosti tog lica za rasuđivanje. Veštačenje se vrši u prisustvu sudije, sem kad se obavlja u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi. Sud može rešenjem odrediti da osoba prema kojoj se vodi postupak, privremeno ali najduže za tri meseca, bude smeštena u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu, ako je to neophodno po mišljenju lekara, da se utvrdi njegovo duševno stanje, osim ako bi time mogle nastupiti štetne posledice za njegovo zdravlje. U roku od tri dana staratelj ili privremeni zastupnik može izjaviti žalbu na rešenje, koja ne zadržava izvršenje rešenja, osim ako sud ne odluči iz opravdanih razloga drugačije.
Kad utvrdi da postoje uslovi za lišenje poslovne sposobnosti, sud će lice lišiti poslovne sposobnosti i doneti pravosnažno rešenje.[4]
[1] Porodični zakon RS („Službeni glasnik RS“ br. 18/2005,72/2011)
[2] Zakon o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS br..25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“,br.46/95-dr.zakon,18/2005-dr.zakon,85/2012,45/2013-dr.zakon i 55/2014)
[3] Zakon o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS BR.25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“,br.46/95-dr.zakon,18/2005-dr.zakon,85/2012,45/2013-dr.zakon i 55/2014)
[4] Zakon o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS BR.25/82 i 48/88)
P36. Šta znači kada se punoletna osoba sa autizmom stavi pod starateljstvo?
Postupak, prava, obaveze i dužnosti staratelja propisane su Porodičnim zakonom RS.[1]
Mesno je nadležan organ starateljstva prema mestu prebivališta, odnosno boravišta osobe koja se stavlja pod starateljstvo.[2]
Ovo rešenje sadrži plan staranja, njime se postavlja staratelj i odlučuje o smeštaju osobe koja se stavlja pod starateljstvo.
Organ starateljstva pokušaće najpre da smesti osobu koja se stavlja pod starateljstvo u srodničku porodicu. Ako osoba ima imovinu, popis i procenu vrednosti te imovine vrši stalna komisija organa starateljstva.
Za staratelja može biti postavljena osoba koja ima lična svojstva i sposobnosti potrebne za obavljanje dužnosti staratelja, a koja je pristala da bude staratelj. To su prvenstveno supružnik, srodnik ili hranitelj, osim ako interes osobe koja se stavlja pod starateljstvo ne nalaže drugačije.
[1] Porodični zakon RS („Službeni glasnik RS“ br. 18/2005,72/2011)
[2] Porodični zakon RS („Službeni glasnik RS“ br. 18/2005,72/2011)
P37. Koje su zakonske obaveze staratelja?
U članovima 135-143 predviđaju se dužnosti i odgovornosti staratelja.[1]
Dužnosti staratelja su:
- da se stara o pojedincu
- da zastupa pojedinca
- da pribavlja sredstva za izdržavanje
- upravljanje imovinom
- raspolaganje imovinom osobe koja je pod starateljstvom (može da raspolaže imovinom, ali ne može da je otuđi)
- da odgovara za štetu koju prouzrokuje štićeniku tokom obavljanja poslova starateljstva, osim ako ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.
- obaveza da organu starateljstva podnosi izveštaje i polaže račune o svom radu početkom svake kalendarske godine za prethodnu godinu (redovni izveštaj) i kad organ starateljstva to zatraži (vanredni izveštaj).
Takođe, staratelj ima pravo na naknadu troškova i nagradu koje se prvenstveno isplaćuju iz prihoda osobe koja je pod starateljstvom, osim ako se time ne ugrožava izdržavanje ove osobe
[1] Porodični zakon RS („Službeni glasnik RS“ br. 18/2005,72/2011)
P38. Šta znači produženo roditeljsko pravo?
Produženjem roditeljskog prava, posle 18. godine deteta, roditelji nastavljaju da vrše sva dotadašnja prava i obaveze i da zastupaju dete u svim pravnim odnosima.
U članu 72. Zakona o vanparničnom postupku stoji da ukoliko postoje zakonski razlozi za produženje roditeljskog prava posle punoletstva deteta, može se pokrenuti postupak pred vanparničnim sudom. Postupak je hitan, a predlog za pokretanje postupka mogu da podnesu roditelj, usvojitelj ili organ starateljstva. Dete u postupku zastupa staratelj, određen od strane suda ili organa starateljstva. U ovom postupku sud po službenoj dužnosti utvrđuje duševno i fizičko stanje deteta koje je od značaja za njegovu sposobnost da se samo stara o svojoj ličnosti, pravima i interesima.[1]
Prema članu 73. i 74. istog zakona, odluka o predlogu za produženje roditeljskog prava donosi se na osnovu rasprave na ročištu na koje se pozivaju organ starateljstva, dete, staratelj deteta i roditelji deteta, bez obzira da li su oni pokrenuli postupak. Roditelji se u tom postupku obavezno saslušavaju, a organ starateljstva je dužan da da mišljenje o celishodnosti produženja roditeljskog prava.
Duševno stanje i sposobnost deteta utvrđuju se na isti način kao u postupku za lišavanje poslovne sposobnosti.[2] (član 38).
Sud je dužan da sasluša staratelja, odnosno privremenog zastupnika, predlagača i druga lica koja mogu da daju potrebna obaveštenja o životu i ponašanju lica prema kome se postupak vodi. Lice prema kome se postupak vodi mora da bude pregledano od najmanje dva lekara odgovarajuće specijalnosti, koji će dati nalaz i mišljenje o duševnom stanju i sposobnosti tog lica za rasuđivanje. Veštačenje se vrši u prisustvu sudije, sem kad se obavlja u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi (član 38).
O produženju roditeljskog prava, donosi se pravosnažno rešenje.
[1] Zakon o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“br.25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“,br.46/95-dr.zakon,18/2005-dr.zakon,85/2012,45/2013-dr.zakon i 55/2014)
[2] Zakon o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“br.25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“,br.46/95-dr.zakon,18/2005-dr.zakon,85/2012,45/2013-dr.zakon i 55/2014)
P39. Kako mogu da otvorim bolovanje radi posebne nege deteta?
Zbog deteta kome je neophodna posebna nega ako ima psihičku ili fizičku ometenosti, jedan od roditelja ima pravo da, po isteku porodiljskog bolovanja i bolovanja radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa pola radnog vremena.
Osim u slučajevima teške psiho-fizičke ometenosti ovo bolovanje možete da otvorite i ako je vaše dete rođeno prevremeno ili ima neke zdravstvene probleme zbog kojih mora da ide na operaciju.
Međutim, o tome odlučuje nadležni organ za ocenu stepena psiho-fizičke ometenosti deteta – lekarska komisija.
Za otvaranje bolovanja radi posebne nege deteta potrebno Vam je:
- mišljenje pedijatra (koji leči dete) da vam je potrebno bolovanje radi posebne nege deteta
- izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad – doznaka, koji vam izdaje lekarska komisija
- rešenje o pravu na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, koji treba da vam izda poslodavac
Procedura za otvaranje ovog bolovanja?
Kada Vam istekne porodiljsko koje traje godinu dana, možete da otvorite bolovanje radi posebne nege deteta. Pošto ono treba da se nadoveže na prethodno bolovanje, ne treba uopšte da se vratite na posao niti da zatvarate porodiljsko bolovanje.
Zato je najbolje da na vreme prikupite svu dokumentaciju kako bi komisija mogla da Vam odobri bolovanje radi posebne nege deteta pre isteka porodiljskog bolovanja.
Pedijatar koji leči Vaše dete, treba da Vas uputi na lekarsku komisiju sa preporukom i mišljenjem zbog čega bi Vam trebalo odobriti bolovanje radi posebne nege deteta.
Kada komisija to odobri, dobijate izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad – doznaku i to odnosite u svoju firmu. Na osnovu toga poslodavac treba da Vam izda rešenje o pravu na odsustvu sa rada radi posebne nege deteta, i da se onda otvori bolovanje.
U zavisnosti od detetove bolesti, ovo bolovanje može da traje najduže do navršenih pet godina života deteta.
Takođe, možete da ostvarite pravo da zbog detetove bolesti radite 50 % radnog vremena, koje će vam se računati kao da ste radili puno radno vreme.
Plata je 100% isto kao i za vreme porodiljskog bolovanja.
P40. Koja Udruženja i Institucije mogu da zaštite prava mog deteta sa autizmom?
Na teritoriji Republike Srbije postoji nekoliko udruženja koja se bave zaštitom prava osoba sa autizmom i kojima se možete obratiti:
Savez udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom, Beograd
adresa: ul. Gundulićev venac 38, tel: 011/339-26-83
e-mail: autizamsrbija@sbb.rs
Udruženja koja su članovi Saveza udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom:
- Udruženje za pomoć osobama sa autizmom, Beograd
adresa: ul. Gandijeva 56,lok.1, Novi Beograd, tel: 011/228-07-47, 064/305-29-54, 064/218-93-43
e-mail: autizambg@gmail.com
web: www.autizambg.org.rs - Udruženje za pomoć osobama sa autizmom, Sremska Mitrovica
adresa: ul. Vodna 40/23, tel: 022 /622-869, mob: 063/858-88-11
e-mail: sasa.branko@gmail.com - Udruženje za pomoć osobama sa autizmom, Novi Sad
adresa: ul.Bate Brkića 12, tel: 021/527-858, mob: 060/547-70-15
e-mail: autizamns@gmail.com - Prizma Autizma, Novi Sad
adresa: ul. Bate Brkića 12, mob: 064 /205-72-61
e-mail: prizmaautizmans@gmail.com - Udruženje za pomoć osobama sa autizmom, Subotica
adresa: ul. Zelengorska br.23, tel: 061/161-18-18
e-mail: autizam.subotica@gmail.com - Udruženje za pomoć osobama sa autizmom, Kragujevac
adresa: ul. Suvoborska 3, ulaz 2, stan 23, tel: 034/318-568, mob:064/169-70-51
e-mail: autizamkg@gmail.com - Udruženje za pomoć osobama sa autizmom, Kraljevo
adresa: ul: Dositejeva 5/4, mob: 064 /222-27-24
e-mail: ivanmaricic80@gmail.com - Udruženje za pomoć osobama sa autizmom, Kruševac
adresa: ul. Blaže Dumovića 68, tel: 037/342-16-35, mob: 069/537-39-03
e-mail: s.bisercic@yahoo.com - Udruženje za pomoć osobama sa autizmom Čačak
adresa: ul. 412 br.3, tel: 032 /824168, mob: 062 /8084488
e-mail: vesnadojcilo@gmail.com - Udruženje za pomoć osobama sa autizmom, Užice
adresa: ul. Erska br. 23, tel: 031/515-581, mob: 065/551-55-81
e-mail: udruz.autizamue@gmail.com - Udruženje za pomoć osobama sa autizmom, Šabac
adresa: ul: Dragiše Penjina br.31, mob: 060/663-08-75, mob: 069/201-01-62
e-mail: mirjana.ignjatovic@stat.gov.rs - Udruženje za pomoć osobama sa autizmom, Niš
adresa: ul. Jovana Ristića BB, mob: 069/283-18-66, mob: 063/118-13-36
e-mail: gupoan@gmail.com - Udruženje za pomoć osobama sa autizmom pomoravskog okruga, Jagodina
adresa: ul. Braće Dirak 45, tel: 035/224-675, mob: 064/388-36-74
e-mail: jelenalane2706@gmail.com - Udruzenje za pomoć osobama sa autizmom, Novi Pazar
adresa: ul. 8.marta br.87, mob: 061/686-81-01
e-mail: jusko62@gmail.com
P41. Kome da se obratim ukoliko je moje dete diskriminisano ili mu je povređeno neko od garantovanih prava?
Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, koji je ovlašćen da sprovodi postupak po pritužbama u slučajevima diskriminacije osoba ili grupe osoba koje povezuje isto lično svojstvo. Poverenik je nadležan da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere.[1]
Poverenik takođe raspolaže i kancelarijom za prijem građana utorkom i četvrtkom. Neophodno je prethodno zakazati sastanak telefonom, na neki od brojeva ispod:
adresa: ul. Nemanjina 22-26, Beograd
tel: 011/243-80-20, 011/243-64-64
e-mail: poverenik@ravnopravnost.rs
vebsajt : http://ravnopravnost.gov.rs/rs/
Zaštitniku građana, ako smatrate da ste u ostvarivanju prava oštećeni pošto organi uprave nisu korektno ili uopšte primenili propise Republike Srbije i ako ste prethodno pokušali, a niste uspeli da prava ostvarite pred nadležnim državnim organima.
adresa: ul. Deligradska br. 16, Beograd
tel: 011/206-81-00, faks: 011/206-81-82
e-mail: zastitnik@zastitnik.rs
vebsajt: http://www.ombudsman.rs/
YUCOM – komitetu pravnika i pravnica za ljudska prava
Komitet ima besplatnu mrežu pravne pomoći u 16 gradova u Srbiji, angažuje se na unapređenju ideja i prakse poštovanja ljudskih i građanskih prava i sloboda, širenju znanja o njima, pružanju pravne pomoći onima čija su prava ugrožena.
adresa: ul. Kneza Miloša 4, Beograd
tel: 011/334-44-25, 011/334- 42-35
e-mail: office@yucom.org.rs
vebsajt: http://www.yucom.org.rs/
Savezu udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom, radi zajedničkog delovanja i formulisanja zahteva i pritužbi.
adresa: ul. Gundulićev venac 38, Beograd
tel: 011/339-26-83
e-mail: autizamsrbija@sbb.rs
vebsajt: https://autizam.org.rs/
[1] Zakon o zabrani diskriminacije (“Sl. glasnik RS”, br. 22/2009).
P42. Gde se nalaze smeštaji za dnevni boravak za osobe sa autizmom u Srbiji?
Beograd
Dnevni boravak u Šekspirovoj
adresa: ul. Šekspirova 8; tel. 011/367-27-66, 011/367-27-67
e-mail: db.sekspirova@centarbgd.org.rs
vebsajt : http://www.centarbgd.edu.rs/dnevni-boravak-u-sekspirovoj/
Dnevni boravak u Kornelija Stankovića
adresa: ul. Kornelija Stankovića 13; tel: 011/243-51-15, mob: 062/882-33-68
e-mail: db.kornelije@centarbgd.org.rs
vebsajt: http://www.centarbgd.edu.rs/dnevni-boravak-u-kornelija-stankovica/
Dnevni boravak u Diljskoj
adresa: ul.Diljska 12, tel: 011/278-32-30, mob: 062/882-33-73
e-mail: db.diljska@centarbgd.org.rs
vebsajt: http://www.centarbgd.edu.rs/dnevni-boravak-u-diljskoj/
Dnevni boravak u Obrenovcu
adresa: ul. Vojvode Mišića 132, tel: 011/872-03-98, mob: 062/882-33-72
e-mail: db.obrenovac@centarbgd.org.rs
vebsajt: http://www.centarbgd.edu.rs/dnevni-boravak-u-obrenovcu/
Dnevni boravak u Mladenovcu
adresa: ul. Drvarska 1; tel: 011/823-05-47, mob: 062/882-33-76
e-mail: db.mladenovac@centarbgd.org.rs
vebsajt: http://www.centarbgd.edu.rs/dnevni-boravak-u-mladenovcu/
Dnevni boravak u Lazarevcu
adresa: ul. Dušana Petrovića Šaneta bb; tel: 011/811-81-70, mob: 062/882-33-75
e-mail: db.lazarevac@centarbgd.org.rs
vebsajt : http://www.centarbgd.edu.rs/dnevni-boravak-u-lazarevcu/
Dnevni boravak na Čukarici
adresa: ul.Poručnika Spasića i Mašere 90, tel: 011/357-23-59, mob: 062/882-33-71
e-mail: db.cukarica@centarbgd.org.rs
vebsajt: http://www.centarbgd.edu.rs/dnevni-boravak-na-cukarici/
Dnevni boravak Šiljakovac – Barajevo
adresa: ul. Dobrivoja Maksimovića 11; mob: 062/882-33-78, 062/882-33-62
e-mail: db.siljakovac@centarbgd.org.rs
vebsajt: http://www.centarbgd.edu.rs/dnevni-boravak-siljakovac-barajevo/
Dnevni boravak Borska
adresa: ul. Borska 92; tel: 011/351-43-32, mob: 062/882-33-79
e-mail: db.borska@centarbgd.org.rs
vebsajt: http://www.centarbgd.edu.rs/dnevni-boravak-borska/
Dnevni boravak Stari grad
adresa: ul. Kneza Miloša 4; tel: 011/334-77-07, mob: 062/882-33-67
e-mail: db.starigrad@centarbgd.org.rs
vebsajt: http://www.centarbgd.edu.rs/dnevni-boravak-stari-grad/
Dnevni boravak Voždovac
adresa: ul. Bulevar JNA 2-4; tel: 011/394-91-77, mob: 062/882-33-69
e-mail: db.vozdovac@centarbgd.org.rs
vebsajt: http://www.centarbgd.edu.rs/dnevni-boravak-vozdovac/
Dnevni boravak „Sunce” – Novi Beograd
adresa: ul.Ismeta Mujezinovića 4a, tel: 011/228-82-37, mob: 062/882-00-10
e-mail: db.sunce@centarbgd.org.rs
vebsajt: http://www.centarbgd.edu.rs/dnevni-boravak-sunce-novi-beograd/
Jagodina
Dnevni boravak “Sv. Trifun” za decu i omladinu sa autizmom predstavlja jednu od tri radne jedinice Gradskog centra za socijalni rad u Jagodini.
adresa: ul. Braće Dirak 45, tel: nije u funkciji
e-mail: autizamjagodina@yahoomail.com
Gradski centar za socijalni rad, Jagodina
adresa: ul. Ružice Milanović 1, tel. 035/822-24-56, 035/240-030
e-mail: csrjag@ptt.rs
Šabac
Ustanova za decu i mlade – „Kuća dobre volje”
adresa: ul. Stefana Prvovenčanog bb, tel: centrala 015/370-262, 015/370-587
e-mail: csrsa@ptt.rs ; sabac.csr@minrzs.gov.rs
vebsajt: http://csrsabac.org.rs/sr/o-nama-cir/organizaciona-struktura/ustanova-za-decu-i-mlade-sabac-cir
Kragujevac
U okviru SOOŠ Vukašin Marković nalazi se produženi boravak za decu sa autizmom do 25.godine.
adresa: ul. Janka Veselinovića bb; tel: 034/311-573
e-mail: sosokg@sbb.rs
vebsajt : http://www.sosovukasinmarkovickg.edu.rs/dnevni-boravak
Za osobe starije od 25.godina, tu je socijalna kooperativa VIVERE
e-mail: vivere@sbb.rs
vebsajt: http://www.emins.org/sr/aktivnosti/projekti/podrska-soc/P6_VIVERE.pdf
Novi Sad
Dnevni centar za osobe sa autizmom se nalazi u okviru škole za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović”
adresa: ul. Braće Ribnikara 32, tel: 021/661-63-66
e-mail: skolamp@eunet.rs
vebsajt : http://smp.edu.rs/content/view/39/147/lang,serbian/
Čačak
Ustanova za dnevni boravak dece, mladih i odraslih sa smetnjama u razvoju „Zračak”
adresa: ul. Nušićeva 24, tel: 032/331-944
e-mail: zracakcacak@mts.rs
vebsajt: http://www.zracakcacak.rs/o-nama/
Užice
Prvi dnevni boravak za decu i omladinu sa invaliditetom
adresa: ul. Nemanjina 52: tel 031/513-666
e-mail: /
sajt: /
P43. Gde se nalaze trajni smeštaji za osobe sa autizmom u Srbiji?
Beograd
Stacionarna ustanova u Zemunu
adresa: ul. Autoput bb; tel: 011/260-52-74, mob: 062/882-33-82
e-mail: stacionar.autizam@centarbgd.org.rs
vebsajt : http://www.centarbgd.edu.rs/stacionarna-ustanova-u-zemunu/
Šabac
Ustanova za decu i mlade – „Kuća dobre volje”
adresa: ul. Stefana Prvovenčanog bb, tel: centrala 015/370-262, 015/370-587
e-mail: csrsa@ptt.rs ; sabac.csr@minrzs.gov.rs
vebsajt: http://csrsabac.org.rs/sr/o-nama-cir/organizaciona-struktura/ustanova-za-decu-i-mlade-sabac-cir
P44. Koju literature, zakone i pravilnike možemo da konsultujemo kada su u pitanju osobe sa invaliditetom, osobe sa autizmom…?
NAPOMENA: Imajte u idu kada konsultujete zakonsku regulativu da postojeća zakonska terminologija ne koristi uvek termin „osoba sa autizmom“ ili „osoba iz autističnog spektra“ već i termine kao što su „dete ili osoba ometena u razvoju“, „osoba sa intelektualnim poteškoćama“ i „osoba sa invaliditetom“.
- Ustav Republike Srbije, „Službeni glasnik RS“ br.98/2006
- Zakon o zabrani diskriminacije, „Službeni glasnik RS“ br.22/2009
- Zakon o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom, „Službeni glasnik RS“ br.33/2006
- Povelja o pravima osoba sa autizmom, Hag, 1992.
- Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom, 2006.
- Nacionalni plan akcije za decu 2004-2015.
- Podrška u učenju deci sa poteškoćama iz spektra autizma (original: Teaching young children with autistic spectrum disorders to learn, A practical quide for parents and staff in mainstream schools and nurseries), Liz Hannah
- Priručnik za prvih 100 dana, Autism speaks (Saradnici na srpskoj verziji priručnika Veronika Išpanović, Milica Pejović- Milovančević, Vesna Petrović, Nada Dragojević)
- Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br.72/2009, 52/2011, 55/2013)
- Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite („Službeni glasnik RS“ br.42/2013)
- Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju („Službeni glasnik RS“ br.18/2010)
- Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju („Službeni glasnik RS“ br.55/2013)
- Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju („Službeni glasnik RS“ br.55/2013)
- Zakon o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“ br.76/05)
- Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“ br.115/05,107/09)
- Zakon o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS“ br.107/05)
- Odluka o učešću osiguranih lica u troškovima zdravstvene zaštite („Službeni glasnik RS“ br. 71/05)
- Zakon o pravima pacijenata („Službeni glasnik RS“, br. 45/2013)
- Zakon o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS“ br.107/2005)
- Zakon o radu („Službeni glasnik RS br.24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014)
- Zakon o socijalnoj zaštiti („Službeni glasnik RS“ br. 24/2011)
- Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“ br.34/03, 64/04, 84/04)
- Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS“ br. 36/2009, 32/2013)
- Porodični zakon RS („Službeni glasnik RS“ br. 18/2005, 72/2011)
- Zakon o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS br.25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br.46/95-dr.zakon, 18/2005-dr.zakon, 85/2012, 45/2013-dr.zakon i 55/2014)
- Zakon o porezu na upotrebu, držanje i nošenje („Službeni glasnik RS“ br.101/2010)
- Carinski zakon ( „Službeni glasnik RS“ br.18/2010, 111/2012)
- Odluka o merilima za utvrđivanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta („Službeni list grada Beograda“ br. 60/09, 6/10, 16/10, 41/10, 45/10, 18/11, 54/11, 17/12, 42/12, 65/12)
- Izjava iz Salamanke, UNESKO, Svetska konferencija 1994.
Ukoliko odgovor na Vaše pitanje niste pronašli ovde, ili na stranici Korisni saveti, slobodno nas kontaktirajte.